Франсоаз Саган (1935-2004)
Француска књижевница која је волела живот, мушкарце, луде журке, џез, алкохол, кокаин и коцку, умрла је у Нормандији, усамљена потрошивши много раније све милионе које је зарадила. Измислила је институцију модерног светског бестселера, спојила иронију и интелигенцију и савременој младој жени утрла пут слободног, смелог и отвореног уласка у живот.
1953. године избачена је из католичке средње школе и из досаде је следеће лето провела пишући. Резултат је био дебитантски роман "Добар дан туго" који је скандализовао цео свет. Потписала га је пуним именом и презименом што је изазвало гнев код њених родитеља, богатих индустријалаца, који су јој забранили да под њиховим именом гради каријеру и стиче славу. Роман је био контроверзна прича о седамнаестогодишњакињи која успева да манипулише двема очевим љубавницама и губи невиност на југу Француске. Узела је псеудоним Саган позајмљен од једне јунакиње Марсела Пруста.
Када је њен отац видео колико се роман продаје и да је стекао светску славу, као и да је продат у неколико милиона примерака, а да новац стиже у количинама које нико није могао ни да сања, брзо је променио мишљење. Саветовао јој је да све потроши.
Њој није требало то да кажу два пута. Поставши преко ноћи богата и славна, двадесетогодишња списатељица са невиђеном жестином бацила се на вођење слатког живота. Организовала је луде журке, немилице трошила новац на алкохол и скупе аутомобиле, које је бесомучно куповала и разбијала. Почела је и да се коцка и постала зависна од карата и рулета. Чак је једном тражила од Министарства унутрашњих послова Француске да јој забране улазак у сва казина.
Постала је симбол бунтовништва Европе, одушевљавала се џезом и филозофијом егзистенцијализма, дружила се са познатим писцима и двапут се удавала. Први пут се удала у двадесет трећој години за две деценије старјег Гија Шелера са којим је у браку била само две године. Други пут се удала за америчког амнекена и керамичара Роберта Vesthofa. Венчали су се 1962. године и исте године је родила сина Дениса, да би се већ следеће године развели.
Ни под старе дане није водила миран живот. У два наврата, 1990. и 1995. године била је оптужена за поседовање кокаина, али је била ослобођена због недостатка доказа. Оптужена је да није платила порез на 830.000 евра који је примила од једног бизнисмена као награду што се заузела код бившег француског председника Франсоа Митерана да његову фирму ангажује за отварање нафтних бушотина у Узбекистану. У то време је већ била тешко болесна, слабо се кретала, а и памћење је слабо служило. Њен адвокат је рекао да она не разликује 100 франака и 100 милиона франака, суђење је прекинуто и списатељица је избегла затворску казну. Због великих финансијских проблема продала је своје имање у Брел које је купила 1958. године и преселила се у скромну кућу у Нормандији где је и умрла 2004. године. Поред ње су били њен син Денис и неговатељица.
Иза ње су остала бројна дела као што је "Добар дан туго", "За месец, за годину", "Волите ли Брамса", "Чудесни облаци"и бројна сценска дела.
Погледајте и: Оријана Фалачи (1929-2006)
Валентина Терјешкова (1937)
