Хормон везивања одговоран за лагање?
Окситоцин, такозвани “љубавни“ хормон, који подстиче везивање, такође утиче на лагање у корист групе за коју смо везани, према новим истраживањима објављеним у “Процеедингс оф the Натионал Academy оф Сциенце“.
Окситоцин се производи у хипоталамусу и истовремено функционише као хормон и неуротрансмитер. Истраживања су показала да има важну улогу у повезивању парова и вези између мајке и детета, а такође утиче и на импулс друштвености.
Уопште, код особа са вишим нивоом окситоцина, виши је степен емпатије и поверења, а смањен ниво социјалне анксиозности.
Окситоцин стимулише и агресију, у случају потребе за самоодбраном.
Експеримент
Истраживачи са Бен Гурион универзитета у Израелу, у сарадњи са Универзитетом у Амстердаму, фокусирали су се на испитивање етичко доношење одлука. Међутим, у погледу биолошких објашњења за лагање, постоји веома мало научних података.
Како би испитали ову тему, истраживачи су спровели експеримент у коме је учествовала група од 60 мушкараца. Били су подељени у три групе, неки од испитаника су примли дозе окситоцина, а остали плацебо.
Групе су имале задатак да предвиде резултат 10 бацања новчића. Уколико испитаник погоди резултат, његов тим зарађује новац, који ће међусобно поделити.
Фокус није био на објективном процењивању испитаника, већ на личном извештају о томе да ли је њихова претпоставка била тачна или не.
Резултати
Показало се да су испитаници који су узимали окситоцин били склонији лагању о својим резултатима.
У контролној групи 23% испитаника је тврдило да је погодило резултат бацања новчића, а у групи која је примала окситоцин чак 53%.
Статистичка вероватноћа да особа тачно предвиди исход од око десетак бацања новчића износи око 1%, према речима доктора Шалвија, који је учествовао у истраживању. Према томе, вероватноћа да чак 53% испитаника тачно предвиди резултат, екстремно је невероватна, како он наводи. Дакле, показало се да је окситоцинска група била двапут склонија лагању од плацебо испитаника.
С обзиром да овај хормон утиче на везивање, да ли су испитаници са окситоцином заправо лагали у сврху добробити свог тима?
Према речима доктора Шалвија, резултати истраживања предлажу да су људи склони заобилажењу правила како би помогли блиским особама. Он сматра да ова открића показују да су моралне одлуке укорењене у неуробиолошком саставу, а да окситоцин утиче на промене у личном доношењу одлука у корист интереса групе.
(извор: medicalnewstoday.com)