Клара Цеткин (1857-1933)
Клара је цео свој живот посветила борби за друштвени положај жена и била руководилац у Међународној организацији жена, чији је била идеолог. На њену иницијативу 8. март је проглашен за Међународни дан жена, а била је плодан писац и одличан говорник.
Рођена је 1857. године у учитељској породици у месту Видерау у Немачкој и цео свој живот је посветила борби за политичка права жена, за њихову једнакост, потпуну еманципацију и равноправно укључивање у све токове друштвеног живота. У раној младости била је заинетерсована за питања и проблеме радничког покрета и иако врло млада приступила покрету.
Од 1890. године, када је имала тридесет и три године, заузимала је значајна руководећа места у Међународном радничком покрету и Међународном покрету жена. Као одличан говорник знала је да "запали масу", а као одличан писац објавила је низ значајних радова из ових области. Уз то била је и уредник социјалистичког листа "Једнакост".
Посебно интересовање у раду показивала је у вези са питањима друштвеног положаја жена и дала му огроман допринос.
На Другој међунарподној конференцији жена социјалисткиња, која је одржана у Копенхагену 13. и 14. августа 1910. године на њену иницијативу донета је одлука да се сваке године организује Међународни дан жена 8. март. Одлучено је да се тај дан слави као успомена на велике демонстрације америчких жена под паролом борбе за опште право гласа 1909. године. На овој конференцији је истакнут циљ ове међународне манифестације - солидарност мушкараца и жена, борба за опште и једнако трајно право гласа, истицање практичних захтева који се односе на жену као што су заштита на раду, изједначење женских права, укидање трговине белим робљем и заштити деце.
Од тада се 8. март слави као Међународни дан жена који је први пут прослављен 1911. године у Немачкој, Аустрији, Швајцарској и Данској. Касније је слављен у свим земљама широм света.
За време свог живота који је био непрекидна борба за циљеве које је себи задала још у младости, Клара Цеткин је сарађивала са многим и највећим светским револуционарима, укључујући Карла Маркса, Фридриха Енгелса, Лењина и других.