Колоноскопија

Рак дебелог црева је други водећи узрок смрти од карцинома, а један је од ретких карцинома који се могу спречити превентивом.

Која је превентива за рак дебелог црева?

Начелно гледано, након кардиоваскуларних, тумори су други разлог најчешће смрти у нашој земљи и представљају значајан јавноздравствени проблем. Међу злоћудним туморима, колоректални карцином је, после рака бронхија и душника, други водећи узрок смрти међу туморима, и то подједанко међу мушкарцима и међу женама.

Које методе превентиве за рак дебелог црева постоје? 

Постоји више метода, које се могу поделити на неивазивне и инвазивне. Неинвазивне методе јесу тест на скривено крварење у столици и анализа столице на ДНК. Инвазивне методе, јесу оне ендоскопске нарави, а то су аноскопија, ректоскопија, сигмоидоректоскопија, колоноскопија. Чак и обични дигиторектални преглед може открити тумор завршног дела пробавног црева, а код мушкараца може послужити и за преглед простате.

Осим код дијагнозирања рада дебелог црева, у којим још случајевима се користи колоноскопија?

Поред своје улоге у превенцији карцинома дебелог црева, колоноскопија данас представља златни стандард у дијагностици и терапији бројних патолошких стања дебелог црева; сувременим видео-колоноскопима, који су врло флексибилни и моћних оптичких перформанси могућа је дијагностика упала, разних васкуларних и других патолошких стања слузнице колона. Терапијски маневри при колоноскопији укључују ендоскопску ресекцију полипа и тиме избегавање хирушког захвата, дилатацију сужења пробавног црева, лечење хемороида, заустављање крварења (хемостазу), терапију аргонском плазмом васкуларних малформација дебелог црева попут ангиодисплазија или стања након зрачења жлезда ради постојања других малигнома.

Колико су важне припреме за колоноскопију односно чишћење црева?

Нема доброг колоноскопског прегледа, без адекватне припреме пацијента. Ова припрема представља заправо низ радњи, који се састоји од модификације режима исхране и примене средстава која се користе за припрему црева за колоноскопију, а које називамо лаксативима. Модификација режима исхране значи да пар дана пре ендоскопије, треба почети конзумирати кашасту храну, са што мање резидуа и влакана. Такође треба узимати пуно течности, а дан пре прегледа узима се само течност (вода, чај, компоти, сокови).

С обзиром да је колоноскопија неугодна, постоји ли начин да се се неугодност умањи?

Треба напоменути, да је колоноскопија сигурна и релативно угодна у већини случајева. Ипак, могућ је настанак бола или нелагодности приликом прегледа. Постоји неколико начина да се ове неугодности смање, попут промене положаја болесника, инсуфлација угљен диоксида уместо ваздуха или инстилација топле воде приликом прегледа. У посебним случајевима, преглед се ради у краткотрајној анестезији.

У којим временским размацима треба ићи на колоноскопију, а у којим на тестирање невидљиве крви у столици?

Интервал праћења након колоноскопског прегледа, зависи о налазу прегледа. Пре тога треба знати да процес карциногенезе (настанка рака) у колону пролази такозвану аденом–карцином секвенцу, која траје 10-15 година. У случају да су нађени полипи, интервал праћења бити ће одређен у зависности од броја, величини и налазу pathohistološke анализе. Док у случају да се ради о такозваним лезијама високог ризика (аденоми с виским степеном дисплазије или полипи већи од 2 цм или више од 3 полипа приликом прегледа), тада се интервал праћења поставља на 3 године. У случајевима када су присутне лезије ниског ризика, интервал се може продужити на 5 година, а у случајевима када је налаз инцијалног колоноскопског прегледа био уредан, тада се следећа колоноскопија може поновити за 10 година.

(Tportal.rs)