МАЈКА, ЉУБАВНИЦА, АМАЗОНКА ИЛИ ПОСРЕДНИЦА: Која жена доминира у вама?

У свом есеју "Структурне форме женске психе" Тони Вулф, дугогодишња сарадница Карла Густава Јунга, тврди да постоје четири архетипска модела женске психе: мајка, љубавница, амазонка и посредница, а у зависности од начина живота и темперамента, неки од њих ће бити доминантан код сваке жене, док су остали присутни у мањој мери.

Мајка

Ове жене су препознатљиве по својој потреби да се брину о другима и помажу. Ту су да пруже љубав, и створе осећај сигурности. Врло су заштитнички настројене.

Негативан аспект мајке подразумева анксиозност, претерану бригу, али и недостатак вере у снагу и самосталност другог. Ове жене себе виде искључиво у улози мајке и без ње се осећају празно и неиспуњено. 

Љубавница (хетера, жена која прати)

Љубавница је усмерена на стварање чврстих веза, пре свега с мушкарцем, којем је потпуно предана и посвећена.

За разлику од мајке, у овом односу је нагласак на еротици и завођењу. Приоритет љубавница су интереси, склоности и проблеми мушкарца, и оне их и стимулише. За њу, љубав је сама за себе циљ, а не нешто подређено породици уи друштвеним обрасцима. 

Амазонка

Од свих типова женске психе, Амазонке су најсличније "мушком" поимању живота и света. За разлику од мајке и љубавнице, она не зависи од односа с мушкарцем јер њен развој није базиран на вези. 

Код њих је наглашен такмичарски дух, а личне проблеме потискују, или стављају у други план. Каријера им је најчешће на првом месту, а везе с људима доживљавају само као средство да дођу до свог циља.

Посредница

Посреднице имају снажну интуицију. Зато и може да осети духовну атмосферу свог времена, она је медијум (посредник) између свесног и несвесног.

Да би пренела другима оно што види и осећа мора пронаћи адекватан начин да се изрази. Најчешће је то путем уметности, астрологије, психологије... Она мора да ради на себи више од других типова личности, али притом не сме заборавити на осећај за реалност.

Све четири форме психе постоје у свакој жени. Циљ је да се оне интегришу током живота јер је то услов за остваривање целовитог бића. У супротном, постоји опасност да се примарна форма (најдоминантнија) преувелича и пређе у свој негативни облик.