МЛАДИ СУ СВЕ ГОЈАЗНИЈИ: Деци не недостају вежбе за тренинг да би била здрава!

Ако прихватимо чињеницу да већина деце у Србији скоро сваки слободан тренутак користе да буду за рачунаром или уз "паметан" телефон уместо да се напољу играју са својим вршњацима онда су кифоза, равна стопала, сколиоза и сваки други телесни деформитети "нормална" и потпуно очекивана појава. Савремени начин живота диктиран жесток темпо - људи се све мање крећу, ређе једу кувану храну, под константним стресом су, а друштвене мреже су "скратиле" време и учиниле да дани пролазе брже. То највише погађа децу чија се тела тек формирају.

Стручњаци упозоравају да је један од највећих разлога лоше физичке спремности и све учесталијих деформитета код деце, непостојање здравих навика које се стичу у породици. Педијатри истичу да се то највиже види кад се раде корекције.

-

Код мање деце имамо бољу сарадњу, што су старији све је лошије. И због темпа живота, обавеза и економских прилика. 

Србија има јако добру социјалну педијатрију, само је питање примене. Када би се заиста користили часови, када би родитељи водили рачуна да деца не седе поред екрана и да имају правилно држање, уз правилну исхрану код куће, све би било много лакше. Међутим, деца већ из куће дођу са неправилним навикама. Тешко их је мотивисати! - каже начелник педијатрије КБЦ Земун Борис Ковачевић.

Саговорници портала Србија Данас су сагласни да најмлађи имају недопустиво низак ниво физичке спреме, поготово што многа деца готово све физичке активности имају у оквиру наставе физичког. То је само 45 или 90 минута недељно, а они се питају да ли је тачно да је све учесталија појава избегавања часова овог предмета и да све чешће "седе на клупи".

- Физичко васпитање у основним и средњим школама је ваљано. Регулатива је добра, а наставници стижу са акредитованих факултета. 

Велико је питање да ли деца одсуствују и избегавају "физичко", као и да ли је у условима савременог живота временски довољно то што имају једанпут или двапута недељно - наводи доктор Ковачевић и додаје да постоје проблеми, попут гојазности, који се не могу решити општим програмом физичког васпитања.

Он додаје да је гојазност једна посебна бол која се на западу посматра као поремећај статике, кретања. На његове речи се надовезује и мастер професор спорта и физичког васпитања Милан Зарић који напомиње да је алармантно што је гојазност све присутнија код деце узраста од 7 до 19 година.

- Вишак килограма у млађој доби касније узрокује многе кардиоваскуларне проблеме. Да би се такви проблеми спречили, а не лечили, требало би сваком детету прилазити потпуно индивидуално и у зависности од проблема, али и његових афинитета, одбарати додатну физичку активност. Иако је то све теже, 

да бисте некога заинтересовали за неки спорт морате му га приближити. Битно је да дете нађе свог идола у том спорту и да у глави зацрта одређени циљ који не мора бити реалан битно је да га он мотивише и "гура" да настави даље. Мислим да је такође веома важно да спорт буде или бесплатан или да та цена буде свима прихватљива - прича Зарић.

Увек се препоручује код деце, чак и превентивно, или да се баве неким тренингом, или да упишу неки спорт. Да имају недељну активност, било шта да тренирају, што им на неки начин причињава задовољство. Поготово код оне која су неактивна физички или која се неправилно хране где деформитети долазе до изражаја. Међутим, неопходно је и изградити здраве навике у свакодневним активностима. То је једино могуће у породици, поготово јер су родитељи узори деце.

- Понекад ме питају које су то вежбе које ваљало да деца практикују на недељном или дневном нивоу. Не бих рекао да нашој деци недостаје једна или неколико вежби, моје мишљење је да деци уствари фали игре, физички активне забаве. Одавно нисам видео да неко игра "Арјачкиње-барјачкиње" , "жмурке" или обичне "јурке", тога више нема а управо ове једноставне игре могу помоћи код правилног раста и развоја детета - закључује Зарић.