МУЊА НА ШИНАМА - јапански воз ићи ће 500 км/х

Планирано је да воз који помоћу "магнетне левитације" лебди над "шином", а и креће се вучен магнетном силом, до 2045. године крене на линији Токио-Осака. Воз би требало да иде што равнијом линијом, те ће 85 одсто трасе чинити тунели. Први део "пруге", између Токија и Нагоје требало би да буде завршен до 2027. године.

Супер-брзи возови "шикансен" (метак) у Јапану данас иду брже од 320 километара на сат, а пруге су направљене по целој површини острва Хоншу и Кјушу. Између Токија и Осаке свакодневно иде више од 200 таквих возова, а њихово укупно годишње кашњење не прелази 30 секунди.

"Када је у Јапану стављен у употребу први брзи воз, имали смо осећај да су тешка времена иза нас и да ће се Јапан променити на спектакуларан начин", каже 73-годишњи инжењер Фумихиро Араки.

Он се сећа 1. октобра 1964. године, када је у Токију пред царем Хирохитом представљен први јапански брзи воз, назван Хикари (Светлост), девет дана уочи церемоније отварања Олимпијских игара у Токију.

Јапан је у наредних неколико недеља требало да по атракцијама постане светски центар број један, јер је поред супер-брзог воза, почело емитовање ТВ-програма у боји и то у читав свет, направљен први јапански цивилни авион после Другог светског рата, а нека од великих предузећа, међу којима и Сони, доживљавали су до тада незабележен развој.

Зато је по сваку цену пре почетка Олимпијских игара требало завршити пругу за супер-брзи воз. То је подразумевало изградњу 66 тунела и 96 мостова. Задатак није био једноставан, али Јапанци су тада показали истрајност и одлучност.

Стављање у употребу првог супер-брзог воза омогућило је Јапану да постане конкурентнији, а индустрија је почела све више да се концентрише око Токија, каже аналитичар Осуке Итазаки.

Пруга којом иде супер-брзи воз није се променила до данас, али су сам воз и услуге које нуди у сталном развоју.