Роштиљ је канцероген - да или не?

Свако од вас сигурно воли да викендом позове пријатеље да у дворишту направе мини дневни парти уз неколико чаша алкохола праћених месом на жару. Иако сте потпуно опуштени и не размишљате о бригама, припазите се. Постоје непобијене чињенице да се рак (разних врста) добија управо густирајући месо са жара.

Особе које ретко кад роштиљају, не треба да се брину око ове чињенице. У проблему су љубитељи роштиља који такво месо свакодневно уносе у организам.

Највећи кривац који иницира стварање потенцијално канцерогених спојева тј. полицикличних ароматских угљено-водоника (ПАХ) јесте висока температура печења или пржења меса и рибе на отвореној ватри. Најштетнији моменат је када отопљена маст са хране капље на жар и заједно са димом, ствара те канцерогене спојеве довољно да се у већој мери таложе на површини намирница. Ако сте већ вољни да правите роштиљ, потребно је да често окрећете месо како би температура увек била ниска.

Зато се саветује да избегавате претерано масну храну, више посежите за оном посном, неогуљеним воћем и поврћем, рибом или мање масним месом.

Препечена храна се такође сматра "отварањем врата" канцеру. Пошто је велики пламен непријатељ вашем здрављу, избегавајте да он дође у непосредан контакт са намирницама које спремате на роштиљу. Пламен производи више штетних супстанци него сам жар. Док припремате месо за печење, исеците га на мање делове како би се пре испржили и самим тим ћете спречити дуже излагање пламену.

Постоје разлике у жару. Жар од дрвета и од ћумура није исто. Сматра се да је храна пржена на жару од ћумура здравија од оне која је спремљена на жару од дрвета.

Маринада је једна врста заштите од појаве канцера. Омекшава месо, а уједно даје и специфичан шмек храни. Истраживања су показала да, ако једете месо које је претходно одлежало у маринади, имате мање шансе да оболите од рака.