СТВАРНО ЈЕ ЧУДЕСНА: Знате ли да вагина може да направи КОНДОМ?

Сваки гинеколог ће вам рећи да је кондом најбоље средство да се заштитите од сексуално преносивих болести. 

Ипак, чак и без кондома, нису све жене добиле полну болест након вагиналног секса са мушким партнером. Део овога је сигурно и ствар среће, јер партнер можда у тренутку сексуалног односа није имао велики ниво инфекције, или није уопште био заразан. 

Међутим, најновија истраживања о вагиналним микробиомима показују да је у питању нешто далеко комплексније од "пуке среће". Студија у журналу "мБио" истакла је да одређене бактеријске групације које живе у вагини, имају способност да успешно заробе вирусе који су повезани са ХИВ-ом и делују као нека врста биолошког кондома.

Иако је кожа можда познатија као заштитни омотач тела, слуз такође може бити од помоћи у борби против патогена (бактрије, вируси и други микроорганизми који изазивају болести).

Слуз прекрива делове ткива која су најподложнија инфекцији од стране патогена, што укључује нос, плућа, стомак, црева и вагину. У питању је лепљива супстанца попут гела, која може бити танка и да цури (као када се прехладите) или густа. Међутим, тело се не ослања само на слуз као одбрамбено средство, преноси mondo.rs. Заштитни слој микроба испод слузи поставља још један слој протекције против агресивних патогена.

- Посматрамо слуз као прву линију одбране. Један од разлога што се не разбољевамо тако често је зато што слуз добро ради свој посао - каже Сем Лаи, микробиолог и главни аутор ове студије.

 С обзиром на то да микробиоми који настањују вагине варирају од жене до жене, Лаи и његове колеге су почели да се питају да ли одређени тип микробиома који је најзаступљенији у вагини код различитих жена, може утицати на смањење или повећање ризика од инфицирања ХИВ-ом након вагиналног секса.

Студија из 2008. године је открила да жене са вагиналним микробиомима под назовом Gardnerella вагиналис и другим анаеробним бактеријама, имају веће шансе да добију ХИВ.

У студији која је изашла у току ове недеље, истраживачи су објаснили способност вагиналне слузи да "зароби" ХИВ, као и да је то повезано са присуством бактерија Lactobacillus цриспатус.

Како би утврдили дејство различитих вагиналних бактерија, аутори студије су узели узорке вагиналне слузи од 31 различите жене које су у просеку имале између 19 и 33 године, и поделили их у три групе на основу доминантних микробиома које су поседовале.

Бактерије из прве две групе су мање допуштале "пролазак" честица које нису биле инфициране ХИВ-ом, док је Л. цриспатус бактерија успела да зароби и до 90 одсто ХИВ честица.

"Уколико ХИВ не може да дође до ћелија које жели да инфицира, нећете оболети. Ови микроби делују као баријера, што је исто оно шта и кондом ради. Зато волим да мислим о њима као о биолошким кондомима", истакао је Лаи.

Међутим, још је рано у потпуности ове вагиналне бактерије поредити са функцијом кондома, који и даље омогућава заштиту на далеко вишем нивоу.