У Србији легализовано свега 16 одсто дивљих грађевина
Ниједан од досадашњих закона није успео да реши проблем бесправно изграђених објеката у Србији. Ако се има у виду да је до 11. марта 2010. године било поднето 720.000 захтева, значи да је око 100.000 здања добило накнадно издате грађевинске дозволе.
Број ''нерешених'' предмета попео се ове године за још 100.000 пријава, које су власници доставили локалним самоуправама по последњем Закону о легализацији из 2013. године.
Објекти који су небезбедни, у коритима река или на клизиштима, никада неће моћи да се легализују и биће рушени, најавила је Зорана Михајловић. Министарка истиче да држава неће дозволити да се на нестабилном терену зидају куће.
Све док легализација не буде јефтина и са што мање неопходних папира, проблем бесправних објеката неће бити решен.
Нико не може да поруши 700.000 грађевина за које поступак није завршен, пошто већина власника није прикупила ни потребну документацију и нема намеру да плати астрономске цифре на име накнаде.
Како пишу ''Вечерње новости'' том броју треба додати још пола милиона здања за које захтеви за легализацију нису ни поднети у законом предвиђеном року. Или, на то још око 200.000 објеката с обзиром на то да је претходни ресорни министар Велимир Илић баратао са проценом од укупно 1,3 милиона нелегалних грађевина, а његова наследница Зорана Михајловић са 1,5 милиона.
У сваком случају, новог министра грађевинарства чека озбиљан посао. Како је најавила, до септембра ће се дати конкретан предлог решења проблема легализације.
