УТИЦАЈ ЕКСТРЕМНО ВИСОКЕ ТЕМПЕРАТУРЕ: Да ли ће Србија имати довољно воћа и поврћа
Екстремно високе темературе и суша у јулу и августу које су трајале између 55 и 60 дана, зависно од региона до региона, значајно су утицале на појаву стреса код већине повртарских врста као што су бостан (лубеница и диња), краставац, паприка, парадајз и тиквице.
Ипак, за већину повртарских врста ова година ће бити на нивоу просечне вишегодишње производње, осим код неких врста поврћа, као што су кромпир и зачинска паприка, код којих се због неповољних временских услова очекује нешто нижи род.
Код највећег броја повртарских врста јавиле су се сунчане пеге и смањена је оплодња, а приликом бербе појавиле су се и ожеготине на плоду (паприка), изјавила је Танјугу руководилац Групе за воће, поврће и алкохолна пића Министарства пољопривреде Колинда Хрехоровић.
Мање кромпира за 25 одсто
Нешто већи губици у приносу су код зачинске паприке и кромпира, који се код нас најчешће производе у условима без додатног наводњавања, указала је Хрехоровић. У односу на вишегодишњи просек, кромпир је посађен на шест одсто мањој површини, са приносом од 6 до 10 тона по хектару (т/ха), што је за осам одсто мање него прошле године), казала је Хрехоровић.
Узевши у обзир ове параметре, очекује се да род кромпира у 2015. години буде око 605.665 тона, што је за 25 одсто мање у односу на просечну вишегодишњу производњу, навела је Хрехоровић. Она је казала да ће остало поврће, посебно на отвореном пољу, имати очекиване приносе, обзиром да је заливање засада било интензивније, тако да је абиотички стрес изазван високим темературама овом агротехничком мером тј наводњавањем знатно ублажен.
Приноси паприке у зависности од типа и региона гајења крећу се на нивоу од 25-50 т/ха, индустријског парадајза су на нивоу од 6-8 т/ха, кукуруза шећерца за индустријску прераду око 15 т/ха, пострне бораније за индустријску прераду 6-15 т/ха.
Квалитетно и безбедно
"Није било проузроковача болести и штеточина, већ само у врло ограниченом интезитету (изузетак је кромпир са југа Србије где је дошло до појаве кромпировог мољца). То је гаранција да ће грађани Србије ове и наредне године имати врло квалитетно и здравствено безбедно поврће и кромпир", рекла је руководилац Групе за воће, поврће и алкохолна пића Министарства пољопривреде Колинда Хрехоровић
Нешто је мањи принос бостана (лубенице и диње), краставца корнишона и луковичастог поврћа. Смањење приноса је на нивоу од 10-20 одсто, зависно од коришћеног нивоа агротехнике.
Принос коренастог поврћа и касног купуса ће зависити од временских прилика током септембра и октобра, а њихова берба ће се интензивирати током октобра и новембра месеца.
Хрехоровић је објаснила и да је срећна околност што су поврће и кромпир високог квалитета и без остатака пестицида. И поред високих температура и суша, које су смањиле производњу кромпира и неких повртарских врста, поврћа ће бити довољно за домаће потребе, као и за извоз на међународно тржиште, закључила је Хрехоровић.
