За хектар ове биљке, зарада 30.000 евра
Београд - Александар Рашковић се пре неколико година вратио из Швајцарске, купио земљу и на четири хектара засадио око десет хиљада садница боровнице.
"Засад је стар три године и ово сада је први род и очекујемо род од две три тоне до четири, за неки период од месец дана", прича Александар из села Радовање.
Аронија достиже пуни род у осмој години, а по жбуну даје око 10 килограма плода. Стручњаци, али и узгајивачи кажу да у добрим годинама ова производња може, по хектару, да донесе приход већи од 30 хиљада евра.
У Србији има све више произвођача воћа и лековитог биља. Повећавају се површине и под органском производњом. Све је више плантажа боровница, а последњих година знатне површине заузима аронија. Та биљка позната и као сибирска боровница, богата је антиоксидантима и све је траженија у свету.
И научници истичу да се исплати гајити боровницу и аронију. Нису захтевне за гајење, имају добру цену и сигурног купца.
Иво Ђиновић се у својим расадницима у околини Велике Плане одлучио и за производњу садница, преноси РТС.
Узгајивач доктор Иво Ђиновић сматра да су боровница и аронија биљке будућности, али додаје да боровница може да се гаји на киселим земљиштима, док аронија може на свим земљиштима и на различитим надморским висинама. "Боровница је скупља, а аронија се лакше гаји", истиче Ђиновић.
Аронија је врло лековита и хранљива са малим садржајем калорија и доста витамина и минерала. Од ароније првенствено правимо џемове, потом вино, ракију и liker. Од једног килограма ароније може се направити пола литра сока.
Произвођач Снежана Хорват истиче да је аронија јако захвална биљка која се не прска, нема никаквог одржавања сем окопавања и заливања.
"Од тих бобица које сазревају у августу, користе се углавном за сок, али оно што се осуши буде за чај", каже за РТС, Хорват, која користи и лист ароније за чај.