Кад је Југословенима било пуно срце - на данашњи дан Иво Андрић је освојио Нобелову награду

На данашњи дан, 26. октобра 1961. године, Шведска краљевска академија одлучила је да додели Нобелову награду за књижевност српском књижевнику Иви Андрићу, у знак признања за његово ремек дело "На Дрини ћуприја", ставивши својеврсну круну његовом целокупном книжевном опусу. 

Иво Андрић је добио, онако како правила комитета и налажу, Нобелову награду за "епску снагу којом је обликовао теме и приказао судбине људи током једног значајног историјског периода своје земље".

Награда је Иви Андрићу додељена у Стокхолму 10. децембра 1961. године, у дворани Концертне палате Шведске краљевске академије.

Целокупан новчани износ Нобелове награде књижевник је поклонио Библиотекарском фонду Босне и Херцеговине, и то у два дела.

Иако је у књизи рођених наведено да је Иво Андрић рођен 9. октобра 1892. године, у свим документима у којима је лично уписивао датум рођења, писао је 10. октобар. Његова мајка га је, још док је био беба, одвела у Сарајево, где је њен муж службовао. Отац му је умро од туберкулозе 1894. године. Нобеловац је основну школу похађао у Вишеграду. 

У јесен 1903. године уписује Велику гимназију у Сарајеву, која је најстарија средња школа у Босни и Херцеговини. Живела је са мајком, која је радила као ткаља у оближњој фабрици ћилима.

Међу гимназијалцима истицао се као члан националистичке омладине. Сарађивао је у часописима Хрватска ријеч, Хрватски покрет и Савременик, где је објављивао рецензије књига, песме и белешке о ликовним изложбама. У Хрватском покрету је објавио четири Писма из Кракова. Од свог пријатеља Дурбешића сазнао је 28. јуна 1914. године да је у Сарајеву убијен Франц Фердинанд, престолонаследник, након чега напушта Краков. Возом путује у Загреб, затим у Ријеку, а потом бродом долази у Сплит.

Следећег дана, полиција га хапси као припадника национално-револуционарне омладине. 2. јула 1917. године је помилован и одлази у Вишеград. Почетком јесени мобилисан је у војску. Године 1918. излази Андрићева прва књига "Ex Понто", која се састоји од песама у прози.

Лист "Борба" је 19. октобра 1961. године објавио да је Иво Андрић најозбиљнији кандидат за Нобелову награду за књижевност. Седам дана касније, Иви Андрићу је додељена Нобелова награда за књижевност. Скупштина Културно-просветне заједнице Србије доноси одлуку да му додели Специјалну Вукову награду.

Андрић је имао богату дипломатску каријеру, службовао је у осам држава и десет градова. Преминуо је 13. марта 1975. године на Војномедицинској академији у Београду, у 82. години. Сахрањен је у Алеји великана на Новом гробљу у Београду.