На данашњи дан остали смо без Мирка Бабића, првака најстаријег позоришта у Србији

Мирко Бабић, легендарни глумац и првак драме најстаријег позоришта у Србији, Књажевско-српског театра, био је један од најцењенијих и највољенијих уметника на нашим сценама. Са више од 100 позоришних улога, незаборавним телевизијским и филмским пројектима, Бабић је стекао статус истинског иконе, а шира јавност га највише памти по култној улози Драгојла у популарној серији Село гори, а баба се чешља. 

Његова чувена реплика „Мислим, немој да се љутиш“ постала је део свакодневног говора, а лик који је тумачио у овој серији заувек ће остати запамћен као један од најважнијих у историји српске телевизије.

Бабић је рођен 14. марта 1948. године у Крагујевцу. Дипломирао је глуму 1973. године на београдској Академији за позориште, филм, радио и ТВ, а потом је одлучио да своју каријеру гради у свом родном граду, где је постао један од првих дипломираних глумаца у историји Крагујевачког театра. Иако је имао бројне понуде из престоничких позоришта и медијских центара, Мирко Бабић је одабрао да остане веран свом матичном позоришту, а његова посвећеност и рад у Крагујевцу учинили су га кључном фигуром на српској позоришној сцени.

Бабић је остварио богат опус улоге у бројним домаћим позориштима, као што су Београдско драмско позориште, Атеље 212, Народно позориште у Београду, Народно позориште у Нишу, Босанско народно позориште у Зеници, и многим другим. Његов таленат и свестраност омогућили су му да бриљира и на филмском и на телевизијском платну, остваривши више од 50 улога у филмовима и серијама. Поред серије Село гори, а баба се чешља, запажене су и његове улоге у серијама Др Карађорђе, Позориште, Последња аудијенција, а често је био ангажован и за филмове и телевизијске пројекте који су изазивали велику пажњу публике.

Његов рад није прошао незапажено ни од стране струке. Мирко Бабић је добитник бројних признања за свој допринос уметности. Међу њима су и престижна признања као што су Статуета „Јоаким Вујић“, коју додељује Књажевско-српски театар, Орден Светог Саве другог реда који му је доделила Српска православна црква 2013. године, као и Сребрна медаља за заслуге коју додељује председник Републике Србије. Године 2018. добио је и признање „Заслужни грађанин града Крагујевца“, а истиче се и награда Златне колајне на Фестивалу монодраме и пантомиме у Земуну 1982. године за улогу Љубе Врапчета у Кад су цветале тикве.

Бабић је био и стални члан Крагујевачког театра, где је дебитовао 1972. године улогом Васке Пепела у драми На дну Максима Горког. Његов таленат препознат је и на бројним фестивалима, где је освојио више награда за изузетне улоге, укључујући и оне на Сусретима позоришта Србије.

Његов колега, глумац Аљоша Вучковић, о Мирку Бабићу је рекао: „Сваки сусрет са Мирком био је искрен, леп, краткотрајно-дуготрајан и пун емоција“, што најбоље описује његов карактер и уметнички дух.

Мирко Бабић је својим радом оставио неизбрисив траг на српској позоришној сцени, али и у срцима публике, која ће заувек памтити његову незаборавну изведбу и преданост уметности.

На данашњи дан, 2020. године, након дуге и тешке болести је посустао. Сахрањен је на Варошком гробљу у Крагујевцу.