Нова генерација соларних ћелија: Решење за БУДУЋНОСТ

Соларна енергија / Извор: Pixabay

Научници са Универзитета Компултенсе у Мадриду постигли су значајан напредак у области соларне технологије, развијајући соларну ћелију која користи галијум-фосфид (ГаП) и титанијум (Ти). Ова иновативна ћелија потенцијално може достићи ефикасност конверзије сунчеве енергије до 60%, што је значајно више од максималних 33% ефикасности које постижу ћелије направљене од силицијума.

Тим истраживача које предводи професор Хавиер (Јавиер) Олеа Ариза радио је више од 15 година на развоју овог напредног дизајна соларних ћелија.

Традиционалне соларне ћелије базиране на силицијуму могу претворити само део сунчеве светлости у електричну енергију, док остатак сунчеве енергије ослобађају у облику топлоте. Горња граница ефикасности силицијумских ћелија позната је као Shockley Queisser (SQ) лимит, који за силицијум износи 33,7%. То значи да чак и најквалитетније соларне ћелије не могу искористити 77% сунчеве светлости.

Нова соларна ћелија израђена од галијум-фосфида и титанијума има већи потенцијал јер омогућава много већу апсорпцију светлости, посебно при таласним дужинама изнад 550нм.

Иако су први кораци у развоју ове технологије учињени још 2009. године, истраживачком тиму је било потребно 15 година да изграде први прототип соларне ћелије на бази ових материјала. Ова ћелија је дебљине само 50нм и има металне контакте израђене од злата и германијума.

Ипак, иако теоријски може достићи ефикасност од 60%, тренутни прототипови су још увек далеко од комерцијалне примене због ниске ефикасности.

Следећи кораци истраживача укључују рад на побољшању прототипа и тестирању различитих приступа за побољшање интеграције титанијума у структуру соларне ћелије.

Упркос томе што је комерцијализација ових соларних ћелија још далеко, истраживања показују да више нисмо ограничени потенцијалом постојећих соларних ћелија.