Српски народ се сећа свог великана: Данас се навршава 101 година од смрти војводе Радомира Путника

 На београдском Новом гробљу данас ће бити обележена 101. годишњица смрти војводе Радомира Путника.

Државни секретар у Министарству за рад, запошљавање, борачка и социјална питања Негован Станковић предводиће државну церемонију полагања венаца и одавања почасти код гроба војводе Путника - централна алеја београдског Новог гробља.

Код гроба прослављеног војсковође биће положени ловорови венци и одате највише државне и војне почасти. 

БУДУЋНОСТ КЊИЖЕВНОСТИ: Ово су МЛАДИ АУТОРИ који су добили награду "ДОСИТЕЈЕВО ЗЛАТНО ПЕРО"!

Венце ће положити и представници Министарства одбране и Војске Србије, Града Београда, потомци војводе Радомира Путника као и представници невладиних организација опредељених за неговање традиција ослободилачких ратова Србије.

Организатор комеморативног окупљања је Влада Србије - Одбор за неговање традиција ослободилачких ратова Србије. 

Радомир Путник, рођен 24. јануара 1847. године у Крагујевцу, био је српски војсковођа, војвода, начелник Главног Ђенералштаба Војске Краљевине Србије у Балканским и Првом светском рату.

Споменици српским војсковођама у Првом светском рату

Војничко звање стекао је на Артиљеријској школи у Београду. После многих распореда и напредовања у служби, 1903. године постављен је за начелника Главног Ђенералштаба. 

Творац је модерне Српске војске. У оквиру школовања и обуке официра увео је решавање тактичких задатака. Српску војску је осавременио новим наоружањем, на кључна места је поставио талентоване официре и није дозволио да се политика умеша у редове војника.

Заједно са Живојином Мишићем припремио је све ратне планове за Балканске и Први светски рат.

Славимо велики празник - СПАСОВДАН: Да бисмо се СПАСИЛИ од НЕВРЕМЕНА, данас МОРАМО да учинимо ЈЕДНО

Од 1912. до 1916. године налазио се на положају начелника Врховне команде. После Кумановске битке 1912. године постао је први српски високи официр са почасним чином војводе. Са грчког острва Крф 1916. године отишао је на лечење у Ницу у Француској, где је умро годину дана касније - 17. маја 1917. године.