УСПЕХ ВРЕДАН СВАКЕ ПАЖЊЕ: Српска научница добитница Европске награде за проналазаче
Гордана Вуњак Новаковић је за иновативни допринос у биомедицини изабрана и за финалисткињу престижне Европске награде за проналазаче за ову годину
На онлајн церемонији додела најпрестижније европске награде за проналазаче, српска научница Гордана Вуњак Новаковић освојила је највећи број гласова и постала носилац Награде публике коју додељује Европски завод за патенте.
ШТА НАС ЧЕКА ПОСЛЕ КОРОНЕ? Све се гласније прича о маскама баченим поред пута - како поступати са медицинским отпадом?
СРБИЈА УВОДИ ОБАВЕЗНУ ВАКЦИНАЦИЈУ ДЕЦЕ ПРОТИВ ВАРИЧЕЛЕ! Све што треба да знате о томе и календар обавезне имунизације
НЕ БИ ЧУДИЛО ДА СЕ ПОЈАВИ СРПСКИ СОЈ КОРОНЕ! Да ли откривање сваке нове варијанте ковида представља претњу?
Гордана Вуњак Новаковић је за иновативни допринос у биомедицини изабрана и за финалисткињу престижне Европске награде за проналазаче за ову годину.
У тој категорији, била је у конкуренцији са још двојицом финалиста, научницима и истраживачима из Немачке - Метином Колпаном и Карлом Леом.
Награда за животно дело припала је физичару Карлу Леу.
Ипак, церемонија доделе награда завршена је објавом победника Награде публике. За добитника се гласало на интернет-порталу Завода од 4. маја. Највећи број гласова (48,1 одсто) добила је Гордана Вуњак Новаковић. Тако је победила у конкуренцији 15 финалиста.
Водитељи програма су је упитали да ли је икада, док је почињала каријеру на универзитету у Србији, "уопште могла да помисли да ће једног дана бити проналазач".
- О да, увек сам била проналазач, и док сам била у Београду и учила од мојих ментора, а онда и када сам наставила у Бостону. То је све ‘експлодирало’ када сам дошла до Колумбије. Ту раде људи који су увек спремни на сарадњу, а треба да знате да је то главни ‘састојак’ за свако научно истраживање. Најбољи део у свему томе што радим са толико младих и талентованих људи - рекла је научница, која је добила велику подршку гласача, али и аплауз својих колега.
Рад Гордане Вуњак Новаковић, професорке Универзитета Колумбија, чланице САНУ и прве Српкиње и жене која је постала члан Националне академије инжењерства САД, решио је комплексне проблеме у вези са заменом оштећеног ткива, што је определило ЕЗП да први пут једна научница из Србије буде у финалу у престижној категорији "Животно дело".
Најцитиранију српску научницу до сада, као дете је инспирисао један од највећих светских умова Никола Тесла. Покренула је проналажење алтернативног приступа у лабораторијском узгајању ћелија, што је довело до револуционарног постигнућа у култивацији ткива за примену у регенеративној медицини.
