СРЦЕПАРАЈУЋА ИСПОВЕСТ: Лепа сам, паметна и успешна, али због једне ствари СВИ су ми окренули леђа!

- Ја сам дебела. Али, такође сам и интелигентна, образована и успешна. Док ме гледате, не бисте претпоставили да сам директорка велике корпорације, да сама подижем своје дете, да сам преживела трансплантацију бубрега. Ви, вероватно, не бисте рекли да говорим арапски и да сам била преводилац током археолошких ископавања ​​у Сирији.Да ли бисте претпоставили, док ме гледате, да сам два пута била браку, а да сам се бавила атлетиком? Имам још много тога занимљивог да вам кажем, али зато што сам дебела ви никада нећете сазнати те занимљиве ствари о мени.

ИСТИНИТА ПРИЧА: Свекрва ми је ЗАГОРЧАЛА ЖИВОТ црном магијом!

Ја, као и многи други попут мене, трпим једну од ретких преосталих прихватљивих облика дискриминације. Неки људи ми суде успутним погледам и претпостављају да сам глупа, лења и да једем чипс и сладолед цео дан. Они, такође, могу претпоставити да ми није стало до себе. Они само виде сало. Третирају ме другачије него што третирају витке, привлачне жене. Знам то јер нисам дебела одувек.

Ја сам, такође, била несвесна дебелих људи, чак сам и радила ово што сада раде мени, била сам склона тим погешним, окрутним проценама других особа, само због њиховог лошег изгледа. Када сам живела у другом телу, нисам знала колико би другачији био мој живот да сам дебела.

(18 ) ВРЕЛИ ГРУПЊАК: Љубио ми груди, завлачио руке у гаће - па прешао на МОЈУ НАЈБОЉУ ДРУГАРИЦУ!

Моја трансформација је невероватна. Од особе пуне самопоуздања, забавне, паметне и лепе жене, претворила сам се у стидљиву сличност.

(18 ) РАЗВРАТ НА БЕОГРАДСКОМ СПЛАВУ: Отишла сам до wc-a, скинула танге, а онда је почео ЖЕСТОК СЕКС!

Немојте ме погрешно схватити - не желим да будем дебела. Стално сам на дијети, гледам ТВ емисије, читам много о томе како изгубити тежину. Имам личног тренера. Опседнута сам бројањем калорија. Међутим, због операције коју сам имала, морам да узимам стероиде како моје тело не би одбацило мој нови бубрег, ја не могу смршам.

Али, није губљење тежине није оно због чега све ово пишем.

Не могу да верујем колико се инфериорно осећам. Скоро невидљиво. Људи избегавају контакт очима са мном. Често ме третирају грубо. Живим у свакодневном страху да ће опседнутост губитком килограма постати једино о чему размишљам. Бојим се да ће моја дебљина лоше утицати на мој посао, јер не представљам "добро друштво". Страхујем да никада нећу пронаћи човека који ће ме волети зато што више нисам привлачна. Питам се – да ли је људе срамота да их други виде са мном? Да ли ће неко рећи: Склони ту крофну или се гласно пожалити што седе поред мене у авиону. Да ли ће ико сазнати како сам некада живела, каква сам особа некада била? Хоћу ли имати коме да причам о мојим авантурама, о људима које сам упознала? О јахању коња суботом ујутро поред пирамида у Гизи, док сам живела у Каиру, о томе како изгледа живот оболелих од лупуса, или о томе како је бити самохрани родитељ...

Као и други који су дискриминисани због боје њихове коже, тако и мене многи одбацују само због дебљине. Разлика је само у томе што постоје закони и јавна подршка против расне дискриминације (која је још увек веома распрострањена), док је дискриминација дебелих људи друштвено прихватљива.

ИСКРЕНА ИСПОВЕСТ ЈЕДНЕ МАЈКЕ: Оставила сам децу на рођендан млађег сина И НИЈЕ МИ ЖАО!

Мој сан је, наравно, да смршам. Али, ако не успем у томе, да ли ћете ме и даље "заобилазити", да ли ћете и даље видети само моје тело, а не и мене лично?