Да ли ЖЕНА може да буде ПОЛОЖАЈНИК? Обичај је да се прва особа која уђе у кућу на Божић дочека овако
Одмах се пред њу износи послужење и дочекује се као почасни гост.
Божић је најрадоснији хришћански празник, а заједно са Ускрсом и Духовима спада међу три највећа хришћанска празника. Божићно славље траје више дана, а постоји мноштво обичаја који су везани за овај дан и који имају изузетно дугу традицију.
Током најрадоснијег хришћанског празника Божића, не користе се уобичајне фразе "добар дан" и "довиђења" већ све треба да поздрављајте речима "Мир Божји, Христос се роди!", док отпоздрав на ове речи гласи: "Ваистину се роди".
Занимљиво је то да се овај начин поздрављања користи све до Богојављења, 19. јануара.
На Божић се ујутру одлази у цркву где се добија причест после поста који је трајао 40 дана, а који је имао за циљ духовно и физичко прочишћење. Поред тога обичај је да прва особа која уђе у кућу на дан Божића, буде положајник.
Ко је положајник?
Полажајник или Положајник, односно у неким крајевима и Радован, је ритуални гост, први посетилац који долази у кућу једном годишње током зимских празника, у периоду од Митровдана до Богојављења, а верује се да доноси домаћинству срећу, родност и богатство.
Полажајник се обично не бира нити се позива посебно, већ се препушта случајном намернику. Али ипак, ако је прошлогодишњи полажајник био срећне руке тој кући, онда догодине направе уступак, па га опет позову да буде полажајник у тој кући. А, ако је био баксуз, онда му поруче да не долази следеће године. Било да се позивао или не позивао, најбитније је да полажајник има чисту душу и добре намере.
Симболика положајника
Обичај полажајника у хришћанској традицији води порекло још од Мудраца са истока, који су вођени звездом стигли на место где се Христос родио, поклонили се новорођеном детету и донели му дарове. Као успомену на њих уведен је обичај да прво страно лице које ступи у неку кућу на Божић буде полажајник који ће тој кући пожелети добро здравље, срећу и успех.
Ипак, постоји и уверење да култ полажајника вуче корене још из прадавних времена, када се веровало се да је полажајник мртви предак у виду путника намерника – божанског госта, па то објашњава и велике почасти са којима се полажајник дочекује.
Тада се још веровало да се мртви преци појављују у виду неких домаћих животиња, па су тада животиње увођене у кућу као полажајници. Овај обичај се у неким крајевима задржао све до почетка овог века: негде су уводили вола, негде свињу, негде теле.
Обичаји
Када положајник уђе, обичај је да поздрави укућане речима "Христос се роди", полажајник не пије и не једе пре него што дође у кућу у којој ће бити полажајник, а обавезно мора да ступи десном ногом у кућу, да би кућа имала напретка, па тек онда да приђе огњу, узме гранчицу бадњака и џара ватру уз речи:
"Колико варница, толико здравља, колико варница, толико среће и весеља, колико варница, толико парица." Он може да наброји све што мисли да би домаћину било важно да му се умножи и на крају каже: "Амин, боже, дај!"
Домаћица га затим огрне кожухом или вуненим покривачем, да би се на млеку хватао кајмак дебео као тај покривач. Полажајник се затим посади на троножац да седне поред ватре.
У тренутку када полажајник седа, домаћин покушава да му извуче троножац да би он пао и приковао се за земљу, јер ће се тако срећа приковати за ту кућу. Полажајнику се затим изује ципела са десне ноге и обућа се окачи за греду. Пред њега се затим износи ракија и друга послужења.
Верује се да ће породица захваљујући томе бити здрава и радосна током целе године, а обично улогу радована има дете, које добија симболичан поклон у знак захвалности. Данас се све чешће прескаче џарање ватре, али положајник и бадњак опстају.
Ритуали
Положајник већ код своје куће почиње посебно да се припрема, дакле као што је већ речено, он код куће не једе, јер ће ритуално да се омрси у кући коју полази, узима посебно спремљен полазнички колач који ће да да домаћици, вина или ракије за домаћина, нешто металног новца којим ће да дарује бадњак или огњиште, и пшенице у рукавици.
Идући кући коју ће да полази, избегава сусрете, јер не сме никоме да честита док не стигне до одређене куће. Када стигне пред кућу, закорачи преко прага десном ногом, затим, честитајући, проспе пшеницу по кући, а у исти мах неко од укућана, обично домаћица, њега поспе пшеницом или сваковрсним житом.
Да ли може жена да буде положајник?
Црквени закон не налаже стриктно да положајник не сме да буде жена, али су то ипак већином мушкарци, и то они за које се сматра да су здрави, јаки, успешни, угледни. Јер "ко вам првиу кућу уђе за Божић, таква ће вам цела година бити", каже народ.
Положајник је често и дечак, нарочито у домаћинствима у којима је циљ да млада затрудни, или да се старима донесе здравље.
Жене нису положајници јер је њихов задатак у патријархалном друштву да буду вредне домаћице које спремају ручак за Божић, не иду у туђе куће, већ дочекују госте у својој.
Такође, у давна времена жена није била равноправна са мушкарцем, већ мање важан члан заједнице. Она није могла, као мушкарац, да буде симбол снаге, мудрости, успеха, због чега ни другима то није могла да пренесе.
Међутим, у модерном добу то више није случај и положајник може да буде жена, мада је то и даље реткост. Уколико вам жена закуца на врата на дан Божића дочекајте је како доликује, уз осмех и пољупце, неки симболичан поклон, отвореног ума и срца.
Србија Данас/Блиц жена/ Ирис Крџић/ пренела: Д.М.