ДАНАС СЛАВИМО ВАРИНДАН: Ако желите да знате каква вас година чека, испоштујте ова ДВА ОБИЧАЈА
Света Варвара, позната и као Света Барбара, хришћанска је мученица и светитељка
Варвара је била изузетно лепа и мудра девојка и отац је, у жељи да је сачува, затворио у кулу свога дворца окружену богатством, удобностима и слушкињама.
Света Варвара, позната као и Света Барбара, живела је у трећем веку у време римског цара Максимијана. Њен отац Диоскор био је многобожац и веома строго ју је васпитао. Он је желео да је уда за неког богатог и виђеног човека, а она је имала бројне просце јер је била веома лепа.
Међутим, није желела да се удаје, јер се заветовала да ће остати девица и поветити свој живот Богу. Варвара је била изузетно лепа и мудра девојка и отац је, у жељи да је сачува, затворио у кулу свога дворца окружену богатством, удобностима и слушкињама.
ПОСЛЕДЊА ОБЈАВА МИХИНЕ ЖЕНЕ ТЕРА СУЗЕ НА ОЧИ: Аријана послала ЕМОТИВНУ И ВАЖНУ поруку - срцепарајуће (ФОТО)
ОВО СУ СИМПТОМИ БОЛЕСТИ ОД КОЈЕ ЈЕ МИХАЈЛОВИЋ ПРЕМИНУО! Први сигнали се занемарују, а лечење је тешко
У тој усамљености Варвара је својим блиставим умом досегла до сазнања о Творцу и Господу иако је нико није имао томе поучити. Када је једном успела да побегне из куле, Божјим промислом срела је неке хришћанке од којих је сазнала оно што је и сама наслућивала. Вратила се у кулу и у свом купатилу просекла и трећи прозор као симбол Свете Тројице, а прстом, као гвожђем издубила крст у каменом зиду. Из њене стопе на поду купатила прокључао је извор живе воде која је лечила многе болести.
Када је све ово сазнао сурови отац, пријавио је ћерку начелнику Мартијану. Бацили су је у тамницу и мучили је заједно са још једном хришћанком - Јулијанијом.
Одсекли су им груди и за поругу водили их по граду. На крају, Варвару је заклао рођени отац, а Јулијану војници. Одмах потом, ударио је гром у Циоскорову кућу и убио и њега и Мартијана.
Света Варвара скончала је 306. године, а њене чудотворне мошти налазе се у Кијеву. Иако није заповедан црквени празник, у народу је дан свете Варваре поштован и прославља га мали број српских породица као своју крсну славу.Сматра се заштитницом рудара, земљорадника, зидара, кувара, тесара...
Код нас је сачуван обичај, иако непознатог порекла, да се данас кува "варица" од разних житарица, која се једе следећих дана. Такође се "сеје" жито, у плитак тањир или чинијицу, које ће озеленети до Божића. То чине и римокатолици.Варица се увече остави да уври поред ватре у лонцу, па се сутра на Варварин дан гледа са које је стране наврило, па се каже да са те стране у пољу треба сејати пшеницу, ако се жели добар род. Варено жито се једе у кући, њим се посипа место где се узима вода за пиће, а меша се и са соли, па се даје стоци.
У Срба је народна година, као и црквена данас, почињала 1. септембра, пошто се побере летина, па је зато Варварин дан био први дан у овој години. У неким крајевима Србије обичај је и да се на данашњи дан потопе зрна пшенице у воду да проклијају па се на Божић изнесу да се види колико је порасла пшеница. У новија времена, зрна пшенице се натопе и ставе на тањирић или у чинијицу па кад пшеница порасте изнесе се на божићну трпезу.
