Знате ли да набројите ПРЕТКЕ - ДЕДА, ПРАДЕДА, ЧУКУНДЕДА, ПА? Једна песникиња је рекла да само ако чувамо КОРЕНЕ, имаћемо лепе ПЛОДОВЕ
Враћање нашим прецима значи враћање нама самима
Када покушате да набројите своје претке, било по очевој или мајчиној линији, колико далеко можете да идете уназад? Деда, прадеда, чукундеда, а онда?
Српски сроднички односи проистичу из сродства (крвног, грађанског, тазбинског, пријатељског, духовног) и српски језик је врло богат речима када су у питању родбински односи.
Наш језик располаже богатом и разгранатом терминологијом сродства, како на дијалекатском, тако и на нивоу стандардног језика. Књижевни језик је чак конзервативнији у односу на неке дијалекте (чакавски и кајкавски), јер чува многе називе који су у њима изашли из употребе.
БЛИЖИ СЕ БОГОРОДИЧИН ПОСТ: Ово можда јесте НАЈКРАЋИ, али уједно је и НАЈСТРОЖИЈИ хришћански ПОДВИГ, а посебно би требало да га испоштују ове ЖЕНЕ
ХИЛАНДАР није једини СРПСКИ МАНАСТИР на СВЕТОЈ ГОРИ: Мало се зна, а у литератури све чешће ПРЕЋУТКУЈЕ да је Свети Григорије Синајит СРБИН био КТИТОР
Постоје два начина за израчунавање (компутацију) крвног сродства: грађанско или цивилно израчунавање (лат. цомпутатио цивилис) и природно израчунавање (лат. цомпутатио натуралис). Првим се утврђују степени, а другим колена.
Природно израчунавање у правој линији врши се као код цивилног израчунавања. Колена се израчунавају од потомака ка претку или обратно (нпр. прво колено су отац/мајка и син/кћерка, друго колено су деда/баба и унук/унука итд.).
Код побочног сродства је другачије, ту се израчунава одстојање само са једне стране. Ако је на једној страни одстојање веће до заједничког претка, онда се узима у обзир само веће одстојање. Тако, брат и сестра су прво колено, први рођаци су друго колено, ујак и нећак су друго колено.
Природно израчунавање присутно је у обичајном праву и канонском праву, мада нпр. Српска православна црква израчунава крвно сродство и сва друга сродства по степенима.
Степени сродства рачунају се према броју рађања, дакле "колико рођења, толико степени". Тако крвни сродник у правој линији су отац и син и то у првом степену (јер их дели једно рођење), деда и унук су сродници другог степена (јер их деле два рођења) итд.
На фотографији је приказан српски рослов:
Врсте сродства
Крвно сродство или природно сродство
Крвно сродство или природно сродство је веза која постоји између лица за које је утврђено, према важећим правним правилима, да проистичу једно од другог или проистичу од заједничког претка. Заснива се рађањем.
Грађанско сродство или сродство по усвојењу
За разлику од крвног, од почетка настаје правним путем. Понекад се означава и као вештачко, адоптивно или сродство по усвојењу.
Тазбинско
Тазбинско сродство (affinitas, адфинитас) настаје закључењем брака. То је правна веза која се ствара између једног брачног друга и сродника другог брачног друга. Тазбинско сродство не настаје између брачних другова међусобно, нити између њихових сродника! Права и обавезе, у правном смислу, скоро и да не постоје за време трајања брака, већ свој највећи домет остварују управо по његовом престанку. За време брака ова веза је пре морална и друштвена, него правна.
Духовно
Духовно сродство познаје и признаје Српска православна црква. То је веза која настаје чином крштења између оног који се крштава са својим духовним оцем (кумом), који посредује при његовом новом рођењу (крштењу). За Цркву је ово сродство од изузетног значаја, док оно уопште не тангира право.
Друге врсте сродства
Једно од значајнијих је и сродство по млеку које настаје када једна иста жена (дојиља) доји два детета која нису међусобно у сродству. Између њих се ствара веза која је и те како важна, јер у неким случајевима даје право и на наследноправни захтев.
Како се наводи, "курајбер" је био раније, а и сада је, погрдан назив за празноглавца који се прави важан. Даље се наводи да је ове називе смислио писац и афористичар Брана Црнчевић да би се "подсмевао националистима и верницима од јуче који немају појма о српској историји, а још мање о српском језику", наводи се на сајту verbalisti.com.
Такође, како наводе поједини извори, код Вука Стефановића Караџића нема оваквих израза, а он би их сигурно забележио.
