СКРИВЕНА ЛЕЗБИЈСКА ПРИЧА: Јунакиње из чувеног цртаћа у реалном животу биле су љубавнице славне књижевнице
Иза прича познате породице Муми крије се много више.
Када се затекнете у некој од држава Скандинавије и уђете у сувенирницу како бисте се кући вратили са неком ситницом за најмилије, могуће је да ће вас изненадити количина шоља, магнета, разгледница и сличног са насликаним Мумијевима, ликовима сликарке и списатељице Туве Јансон, и најпознатије финске породице.
Јансенова је једна од најуспешнијих дечјих списатељица, добитница је највећег признања у тој области – Награде "Ханс Кристијан Андерсен", а њене сликовнице су продаване у десетинама милиона примерака. Туве никада није постала популарна у Србији нити на Балкану у оној мери у којој је то у Западној Европи или, на пример, у Јапану, иако је код нас преведено неколико њених књига и емитовала се синхронизована серија цртаног филма "Мумијеви" (1990 - 1991).
Српска глумица са најчуднијим именом напустила је земљу, а данас је професорка у престижној школи!
СРБИ КАО ВЕШЦИ И СЛУГЕ ЂАВОЛА: Чувени холивудски филм приказао измишљену историју нашег народа
СУПРУГ ЈЕ ПРЕГАЗИО АУТОМ, опет се удала, па развела и АБОРТИРАЛА: Живот чувене Валиде интригантнији је од серије
"Била је ратна зима 1939. године. Мој рад је мировао, било је бесмислено стварати слике. Могуће да је разумљиво зашто сам изненада осетила потребу да напишем нешто што почиње са – Било једном, некада давно… Оно што је следило морало је бити бајка, то је било неизбежно, али сам уважила себе и избегла принчеве, принцезе и малу децу, а уместо тога изабрала љуто створење којим сам потписивала своје цртеже, и назвала га Муми", испричала је Туве Јансон како су настали Мумијеви. За њих је створила свет који је био зона комфора, ушушкан, сигуран, пун ваздушастих облака, светионика, дрвећа и пећина крај мора, свет мистерије, непредвидљивости и осетљивости. Тај свет је био лична борба Туве Јансон против депресије изазване Другим светским ратом.
Рођена је у Хелсинкију 1914. године у породици уметника Финца и Швеђанке – вајара и илустраторке, па је разумљиво да је одмалена цртала. Прву књигу је објавила када је имала само 13 година. Првог јунака из "Мумијевих" нацртала је поводом расправе са братом о филозофу Емануелу Канту. Према њеним речима, било је то тада "најружније могуће створење", да би годинама касније еволуирало у слатко и пријатељско биће. Туве је, као и њена браћа, наставила родитељским путем – студирала је уметност у Хелсинкију и Стокхолму, а затим Паризу и Риму, да би се пред почетак Другог светског рата вратила у Финску.
Прву и другу, од четири књиге о породици Мумија и њиховим пријатељима, написала је у сенци рата и мотиви туге због раздвајања породица, избеглица и страха од бомби очити су и кроз саме наслове: "Породица Муми и велика поплава" и "Комета долази".
- Рат је имао велики утицај на Туве и њену породицу. Један од њене браће, Пер Олов, био је на ратишту. Нису знали где је, да ли је добро, ни да ли се враћа - рекла је касније њена дугогодишња пријатељица и биографкиња Бол Вестин. Већ тада, четрдесетих година прошлог века, Туве показује феминистичку црту и неприлагођеност друштву у ком живи:
- Ово је мушки свет. Видим шта ће се десити ако се удам, постаћу или лоша сликарка или лоша супруга, а не желим да имам децу само да би била убијена у неком будућем рату - наводи у једном од писама упућених пријатељици. У истом периоду, она је несрећна јер се први пут заљубљује у жену и схвата да то осећање не сме делити са другим људима, што због закона (хомос*ксуалност је у Финској сматрана кривичним делом до 1971. године), због широко распрострањених друштвених предрасуда. Опет под снажним утицајем дешавања у приватном животу, у том периоду настаје и трећа књига о породици Мумија (1948), у којој предивни рубин који породица налази мора остати тајна, као паралела са тајном лезбијском љубави коју у том тренутку ауторка осећа према редитељки Вивики Бандлер. Јунакиње Зерица и Бобица настале су инспирисане њиховом емотивном причом. Интересанто је да је инспирација за лик Свирета био њен љубавник новинар Атос Виртанен.
Превод те књиге на енглески значио је почетак популарности породице Муми, и прилику за Туве Јансон да у форми стрипа једном седмично објави нову причицу. Стрипови тренутно постају инстант хит, у наредне две године објављује их 120 новинских кућа, и досежу до 12 милиона читалаца широм света, што је Јансонова овако прокоментарисала: "Све што желим је да живим у миру, садим кромпир и сањам."
Године 1956. на једној од забава Туве упознаје уметницу Тулики Пиетилу Тоти, која ће постати њена доживотна партнерка, инспирација за нову књигу, чувену јунакињу Тутики, и сапутница на путу око света. Као што су Мумијеви стално крај или на води, тако и Туве и Тоти граде колибу на малом острву у Финском заливу, без текуће воде и струје, како би током лепих дана могле несметано стварати свака своју уметност.
Презасићеност је можда разлог зашто је на нову књигу о Мумијевима требало чекати више од 20 година – приповетке и стрипови су објављивани и у међувремену. Та последња књига о чувеним јунацима, меланхолична је прича о напуштеној Долини Мумијевих која рефлектује осјећања из ауторкиног приватног живота. Овај пут Туве не зна како да се носи са проблемима и тугом: мајчина смрт се десила упоредо са настанком књиге, па је зато и описују као "књигу о напуштању, одраслој сирочади и животу у духовној самоћи".
Мото Туве Јансон био је "рад и љубав", у великим количинама и једног и другог и управо тим редоследом: "Али ако су моје приче упућене некој врсти читалаца, то су вероватно они који имају проблем са припадањем, они који су на маргинама, рибе без воде…", рекла је, објашњавајући да је желела да описује ствари које је фасцинирају или плаше, те да се углавном фокусирала на породицу у којој постоји нека позитивна конфузија, те на начин на који Мумијеви прихватају свет око себе, а и на то да се они изузетно добро слажу. Постигла је то што је и замислила, и тако створила један од заштитних знакова своје земље, и што је важније, један од симбола поп културе.
