ЗА ОВАКВЕ СТВАРИ ИЗ ПРОШЛОСТИ СЕ СВИ ПИТАМО ГДЕ НАМ ЈЕ БИЛА ПАМЕТ, а ево шта можемо да урадимо да до тога не дође
Велика је вештина живети у сада и овде. То никако не значи порицање прошлости, или далеко било одрицање од планова, идеала, нових путева у животу. Значи само да будемо у животу сада да бисмо знали шта ћемо са њим убудуће
Колико смо се само пута нашле у ситуацији да пожелимо да се нешто, нама непријатно или непожељно, већ завршило. Вероватно много пута. Довољно, да је неко смислио изреку: Кад би данас било јуче. То би, кад би само могло, значило да оно чему не само да се не радујемо, него од њега стрепимо и гледамо да га некако заобиђемо, буде иза нас.
Много је таквих ситуација у којима се осећамо беспомоћно, нејако, недорасло, као неко коме је учињена неправда, неснађено. Да их не набрајам, свима су нам познате.
А шта би било да је то било јуче? Било би тешко, некада болно, свакако мучно, али, али, али, било би нешто што је прошло и што је иза нас. Дакле, мука мање. Некада и то мање много значи. Оно што нас заправо мучи није само мука која предстоји, него непознавање квалитета те муке. Када познајемо „непријатеља” знамо и како да изађемо на крај с њим.
Најгора је неизвесност. И очекивање. Наравно, сем ситуација за које знамо да ће донети радост, али оне сада нису тема. О томе други пут.
Цео текст прочитајте на tosamja.media
