Повезује се са ПСОРИЈАЗОМ, НЕПЛОДНОШЋУ и падом имунитета - Недостатак овог ВИТАМИН може изазвати озбиљне здравствене компликације

Некад су људи већину времена боравили на отвореном, па је њихово тело добијало витамин Д у изобиљу. Но данас, кад већину године проводимо у затвореним просторима, поготово зими кад сунца природно има знатно мање, а лети се штитимо кремама које не допуштају УВБ зрацима да пенетрирају у кожу, влада својеврсна епидемија недостатка овог витамина. 

Широк спектар деловања

Недостатак витамина Д у организму повезује се, наиме, с низом здравствених тегоба. Некад се сматрало да витамин Д има виталну улогу у минерализацији костију и зуба, а познато је да његов мањак код деце може узроковати рахитис, а код одраслих остеопорозу. Нова истраживања повезују недостатак витамина Д са гојазношћу, дијабетесом, кардиоваскуларним и аутоимуним болестима, депресијом, псоријазом и неплодношћу. Чини се да витамин Д врло снажно делује на ублажавање упала и јачање имунитета.

Како га надокнадити

Особама врло светле и реактивне пути која не подноси сунчање, као и онима које су боловале од меланома па треба да избегавају сунце, фитонутрициониста Горан Смирчић саветује повећан унос витамина Д.

„Кожа тих особа створиће нешто витамина Д јер је немогуће затворити се у мрачну собу, али због смањеног контакта са сунцем и ради благотворног утицаја витамина Д добро је узимати суплементацију или повећати унос рибљег уља и меса, јер су најбољи извори витамина Д.“

Ако не проводите довољно времена на сунцу, старија сте особа, исхрана вам је неуравнотежена и нутритивно сиромашна или сте веган, не би било наодмет урадити анализу крви 25-ОХ која ће открити количину овог сунчевог витамина у вашој крви. Одлучите се за ову анализу и ако приметите симптоме недостатка витамина Д, као што су: честе прехладе, депресија, летаргија, болови у мишићима, крхки зуби и преломи костију и при блажим траумама.
Ако се установи да вашем организму недостаје витамина Д, на располагању су вам два начина како можете повисити његов ниво.

Исхрана богата витамином Д. Иако храна није најбољи извор овог витамина, део дневне потребе организма може се добити пажљивим креирањем јеловника. Најбољи извори витамина Д су рибље уље и месо, сматра нутрициониста Смирчић, а затим иду млеко и млечни производи, јаја (жуманце), семенке и џигерица. Ако волите храну из мора, неколико пута недељно једите неку масну рибу, као што су лосос, туна и скуша.

Узимање додатка у исхрани. Према нутриционистичким смерницама, Смирчић истиче да препоручена дневна доза витамина Д за здраве одрасле особе до 70 година износи 400 - 600 интернационалних јединица (ИУ), а за старију популацију доза је нешто виша - 800 ИУ.

Као најбољу опцију саветује суплементе с биолошки најпотентнијом комбинацијом витамина Д – витамина Д2 (ергокалциферол) и Д3 (колекалциферол) – у облику оралних капи или капсула. Амерички национални институт за здравље пак предлаже узимање споменутог суплемента у комбинацији с калцијумом, јер тај минерал побољшава његову ефикасност.

Посаветујте се са лекаром о прикладној дози и не узимајте додатак исхрани искључиво на своју руку. Такође, треба имати на уму да је за апсорпцију витамина Д потребан добар интегритет црева, а неке болести (нпр. болести жучи) могу смањити апсорпцију.