Све ПОЧИЊЕ са "ГАДНИМ" ОСЕЋАЈЕМ у СТОМАКУ! Здравствени проблем који многи игноришу, а треба га лечити у старту
Не занемарујте сигнале тела!
Осећање анксиозности може да буде нормалан одговор на стресну ситуацију. Међутим, прејак осећај анксиозност током дана или ноћи није нормалан. Генерализован поремећај анксиозности (ГПА) је стање које изазива превелику забринутост коју је тешко контролисати и које може да доведе до проблема приликом свакодневног функционисања. Срећом, постоје успешни третмани.
Ова тема ће се бавити симптомима, дијагнозом и третманом анксиозности код одраслих. Многи људи са анксиозношћу показују и симптоме депресије, чиме ћемо се посебно позабавити.
СИПМТОМИ АНКСИОЗНОСТИ
– Симптоми анксиозности или поремећаја анксиозности обухватају претерану забринутост, осећај особе да је ’на ивици’, осећај страве. Физички симптоми су уобичајена појава и могу се јавити у виду умора и мишићне напетости. Остали физички симптоми су напетост у грудима или болови у стомаку и често се погођена особа пита нема ли озбиљнији медицински проблем.
Узрок развоја ових физичких симптома није увек јасан оболелом. Он можда није свестан повезаности симптома и забринутости, или тренутног стреса. Губитак памћења или недостатак сна такође су уобичајени симптоми анксиозности који отежавају свакодневно функционисање.
Анксиозност или анксиозни поремећај? – Разлика између ’нормалне’ анксиозности и анксиозног поремећаја није увек јасна.
- Људи који пате од анксиозности могу повремено да имају бриге, али осећања не утичу на свакодневни живот, родитељ на пример може да брине ако његово дете увече касни.
- Људи са генерализованим поремећајем анксиозности су забринути или анксиозни због великог броја догађаја или активности, а осећај може да се јавља током више дана, након чега је могуће да изостане и током шест или више месеци. Та забринутост је најчешће пренаглашена. На пример, родитељ може да се брине о безбедности свог детета, чак и када се дете налази у породичном окружењу.
- Промене уобичајених рутина као што су одмори често узрокују више симптома анксиозности и забринутости код људи са поремећајем анктсиозности.
Без обзира на то колико су дуго симптоми присутни, анксиозност може да буде онеспособљавајућа и рутинске активности могу да постану тешке за извршавање.
ДИЈАГНОЗА АНКСИОЗНОСТИ – Свако забринут због анксиозности и ко сматра да анксиозност омета свакодневни живот треба да се консултује са здравственим радником. Најчешће, радник примарне здравствене заштите може да дијагностикује и третира анксиозност. У неким случајевима, он ће послати пацијента на консултацију код специјалисте.
Лекар може да спроведе физички преглед и/или да затражи лабораторијске тестове уколико постоји сумња на неки медицински проблем. Лабораторијски тестови нису потребни за сваког пацијента са анксиозношћу.
УМОР, СВРАБ, ВИСОК КРВНИ ПРИТИСАК, БОЛ У ЛЕЂИМА - Ова болест је ''TIHI УБИЦА'', обратите пажњу ако имате неке од ових симптома
Шкорпија да се ЧУВА ВИРУСА, велико изненађење за Стрелца! Хороскоп за среду је пред нама
ТРЕТМАН АНКСИОЗНОСТИ – Третман анксиозности може да обухвати саветовање (терапију), употребу лекова, или оба. Избор почетног третмана зависи од склоности, доступности терапеута и од тога на који начин анксиозност утиче на пацијента. Лекови се препоручују у случају умерених или озбиљних симптома.
Лекови – Да ли ће пацијент користити лекове или не зависи од склоности пацијента, али и озбиљности симптома. Ако се анксиозност третира лековима, пацијент ће бити третиран од стране психијатра или радника примарне здравствене заштите. Психијатар је здравствени радник едукован за третман проблема менталног здравља. У великом броју случајева, медицинске сестре или други здравствени радници чија је професионалност здравствено здравље имају исте привилегије.
Биљни третмани – Одређен број биљних третмана рекламира се као третман анксиозности, као што су кава-кава и валеријана. Кава-кава је повезана са фаталним случајевима отказивања јетре и као таква се не препоручује. Не постоји довољно доказа за безбедну и ефикасну употребу осталих.
