Тару извели из Задруге и установили јој НЕИЗЛЕЧИВУ БОЛЕСТ: Ево шта је заправо Жилберов синдром
Није ни мало наивно!
Учесница Задруге 5, Тара Симов синоћ је родитељима саопштила да болује од веома ретке и неизлечиве болести - Жилберовог синдрома.
Уколико се не третира како треба, може бити врло опасна, јер симптоми трајно оштећују цео имунолошки систем.
"ДАЛИЛА ЈЕ ПОШТЕНА ЖЕНА!": ШОК интервју Јоване Јеремић о РАЗВОДУ БРАКА, ДАЛИЛИ И ДЕЈАНУ
ФРИЗУРА ПРЕМА ХОРОСКОПСКОМ ЗНАКУ: Близанцу одговара француски БОБ, док Лав баца акценат на ВОЛУМЕН
Мучи вас НАДУТОСТ? Гастроентеролог открива решење овог проблема!
Жилберов синдром се наслеђује аутозомно доминантно. Због варијабилне еспресије гена може се јавити тек кроз више генерација али може се десити и да не прескочи нити једну генерацију.
Овај синдром је веома редак, а њиме је заражено од 4 до 8% целокупне светске популације.
Клиничка слика
Жилберов синдром се најчешће јавља код особа мушког пола и по први пут се манифестује у детињству или раној адолесценцији.
Билирубинемија се региструје било у фази скока билирубина са појавом иктеруса (жута пребојеност коже и слузокожа), било случајно у току систематских прегледа.
Симптоми се могу испровоцирати различитим егзогеним и ендогеним факторима као што су физички напор, емотивни стрес, дијеталне грешке, гладовање, конзумација алкохола, медикаментозна терапија, оперативни захвати, трудноћа и промене спољашње температуре.
Најчешћи симптоми су:
- бол под десним ребарним луком
- мука, гађење
- повраћање, губитак апетита
- надимање
- пролив или затвор.
Јављају се и психички и вегетативни симптоми: депресија, раздражљивост, нервоза, неспособност концентрације пажње, страх, преувеличавање субјективних тегоба, главобоља, знојење, лупање срца и несаница. Иктерус је ређе кожни, најчешће слузокожни.
Понекад се региструје хепатоспленомегалија (увећане јетре и слезина).
Дијагноза
Поставља се на основу анамнезе, клиничке слике, лабораторијских налаза, фенобарбитонског и хипокалоријског теста.
Лечење
Углавном Жилберов синдром представља стање које је доживотно, али бенигно и непрогредијентно и не захтева ни лечење ни рехабилитацију.
Ипак неки облици, који су праћени интензивним симптомима у фази скока билирубинемије захтевају избегавање провокативних фактора као што су гладовање, психички и физички напори и друго. Понекад се могу применити седативи, витамини Б групе и лекови који стабилизују вегетативни нервни систем.
