АУТОФАГИЈА је једна од најпознатијих ДИЈЕТА, али не прија свакоме: Ево шта се десило једној БЕОГРАЂАНКИ
Када сам бирала дијету коју ћу да применим сви су ми препоручивали аутофагију
Прошлог понедељка сам одлучила да "кренем" са дијетом. Пошто је пост у јеку, одлучила сам да то буде аутофагија или гладовање или режим исхране 16:8. Истина је да сам хтела да смршам, али и да себе доведем у искушење с обзиром да постим годинама и конзумација посне хране за мене не представља било које искушење или одрицање.
Иако има три назива своди се на једно: једеш у периоду од 8 сати (али не све), а гладујеш (буквално) током 16х.
ОВА ДИЈЕТА ЈЕ ОПЧИНИЛА ЦЕО СВЕТ, А РАЗЛОГ ЈЕ ЈАСАН: За 2 недеље изгубићете и до 8 килограма(ЈЕЛОВНИК)
ЈАСНА ФОРМУЛА: Ево колико је заиста потребно да унесте ВОДЕ током дана, како би организам остао ХИДРИРАН
ЗНАТНО НИЖЕ ВРЕДНОСТИ: Лекари откривају колико је заиста КОРАКА ДНЕВНО неопходно да би остали ЗДРАВИ
Према људима који су до сада редовно практиковали аутофагију, требало је да смањим обим струка, смањим жељу за слаткишима, повећам енергију, снизим шећер у крви, холестерол и тд..
Стручњаци тврде како је умерен пост заправо добар за наш организам и тело. Ако стално једемо, онда је и наше тело стално у оном стању "храњења", што нашем мозгу говори да се не треба да се пребаци на трошење енергије коју чува, односно другим речима - да сагорева масноће.
Такође, добро је да се тело кратко одмори од честог једења, јер се тако организам може да се фокусира на неке друге процесе у телу (избацивање токсина, смањивање упалних процеса, регулацију нивоа хормона, борбу против стреса...).
Особама које имају навику да једу из сата у сат, овај режим ни дошао као прави изазов, међутим у мом случају ситуација је нешто лакша због чињенице да немам навику да доручкујем (због чега ми је много лакше да померим свој први оброк у касније сате). С позитивне стране, овај режим не доноси са собом никакве дијете нити ограничења, према томе следећих седам дана хранила сам се апсолутно исто као и иначе, али оброке сам сместила у периоду од 10 сати ујутро до 18 сати увече.
1. дан: Ово уопште није тешко! Никад нисам имала навику раног доручка, без проблема могу без хране до ручка, због чега ми није проблем да први оброк померим до око 10 сати. Тако сам некако отприлике и замислила своју недељу. Доручак око 10, међуоброк 12, ручак око 14, поновно међуоброк око 16 и вечера пре 18. Први дан је прошао глатко, ни у једном тренутку нисам била гладна, чак ни увече - иако сам у распоред угурала и каснији тренинг након ког нисам вечерала. Нисам се претерано фокусирала на конзумацију хране нити на чињеницу да сам ичиме ограничена, овај ми је дан прошао глатко и једноставно. Преживела 1/7!
2. дан: Крче ми црева... Данас сам због јако запосленог јутра прескочила онај планирани оброк у 10. Након тога сам се редовно држала свог плана оброка и последњи сам појела у 18 сати. Већ око 20 сати осетила сам глад коју сам храбро игнорисала јер "нема шансе да већ други дан посрнем". Мислим да нема горег осећаја него лећи у кревет "празног желуца", гладан... Нисам могла да заспим од осећаја глади, цело време ми је крчао желудац и осетила сам благу главобољу. Питам се како сам икада икоме могла да поверујем да ћу због 16:8 исхране боље спавати...?
3. дан: Осећам се добро. Иако сам синоћ заспала гладна, пробудила сам се скроз добре воље и с добрим осећајем генерално. Нисам била гладна, али сам у 10 сати појела лагани воћни оброк. Наставила сам са лаганијим ручком и нешто конкретнијом вечером - јер сам закључила да ипак морам мало боље да се наједем у 18 сати, како не бих била гладна увече. Чак сам се осећала довољно енергично да одем на трчање и нисам осетила већу глад до краја дана.
4. дан: Осећам се супер! Данас сам се пробудила с толико пуно енергије да сам била изненађена самом собом. До сада сам схватила како ми оброк у 10 ујутро заиста треба, јер када га прескочим ипак осећам већу глад па сам и данас с весељем појела први оброк. Јесам ли споменула чињеницу да сам се сваки дан почастила и десертом? Најозбиљније сам схватила ону "све сме да се једе"!
5. - 7. дан: И овако треба заувек? Мој проблем су наравно - викенди. Већ прве суботе, односно шестог дана, прекинула сам пост јер нисам могла да не одем на прославу рођендана и како (како?!) не отићи на вечеру с пријатељицама?
Мој закључак након 7 дана аутофагије:
Имам пуно енергије, осећам се добро, све једем као и раније, спавам одлично, чини ми се да мало више пазим што уносим у тело јер као желим да једем довољно храњиво унутар 8 сати, али све у свему све иде једноставно и лако.
Нисам уопште изгубила килограме, али осећам се некако лакше и полетније.
Мозак ми је дефинитивно бистрији. У проблематичним ситуацијама не подлежем грицкању свега и свачега - мозак ради пуном паром чак и без слаткиша и кофеина у великим количинама.
