ПОКЛОЊЕНЕ ПЕТИЦЕ УЗИМАЈУ ДАНАК: На ранг листама за упис на факултете и вуковци са нула постигнутих бодова!
Лоши резултати вуковаца на пријемним испитима за факултете показују велики проблем нашег школства - поклоњене оцене
Најбољи ученици, који током четири разреда средње школе забележе само петице, што им приликом уписа на факултет доноси 40 бодова, на пријемном испиту за факултет често не оправдају статус вуковаца.
ПРОФЕСОРИ ТРАЖЕ СМАЊЕЊЕ НОРМЕ У СРЕДЊИМ ШКОЛАМА: Уколико се не испуне услови школска година неће ни почети?
ШТА ЧЕКА ЂАКЕ ПОСЛЕ РАСПУСТА? Предлог СЗО се никако неће допасти родитељима - просветари нуде другачије РЕШЕЊЕ
ОБЈАВЉЕНЕ ЛИСТЕ УПИСАНИХ УЧЕНИКА: Ђаци у шоку, родитељи у још већој неверици - једну ствар нико није очекивао
Само ретки на пријемном освоје максималних 60 поена, а није мало ни оних који остају испод црте за буџетско студирање. Најпоразније је да има и кандидата који из средње школе донесу све петице, а на пријемном освоје - нула бодова.
Тако је на пример на Машинском факултету у Београду чак 17 вуковаца на пријемном испиту остало без иједног бода. То се види на коначној ранг-листи, а објашњење за овако лош скор могло би да буде да су се поједини матуранти пријавили на још неки факултет, па на Машинцу нису ни полагали пријемни.
Међутим, међу кандидатима било је вуковаца који тест нису урадили баш за нулу, али се нису ни прославили, па је један вуковац освојио свега 19,5 бодова, а његови вршњаци: 25,2 бода, 26,7 или 27 бодова, што је испод свих очекивања с обзиром на то да су током целог школовања имали петице из математике.
Поклоњене петице кроз цело школовање
Председник Форума београдских гимназија Александар Марков каже да су оцене изгубиле сваку вредност - поклањају се од нижих разреда основне школе па до матуре, те да отуд имамо хиперпродукцију вуковаца.
- Када ти ђаци наиђу на прву озбиљнију препреку као што је пријемни испит и стану на црту онима који имају знање види се колико су и деца и родитељи заваравани петицама, а систем погрешан - каже Марков.
- То је велики проблем, који мора што пре да се реши - упозорава декан Машинског факултета проф. др Радивоје Митровић.
- Квалитет средњошколског образовања није задовољавајући, а решење је увођење државне матуре на којој би ђаци показали све што знају и на којој не би било пристрасности у оцењивању.
Он истиче да је уочљиво да на пријемном вуковци задатке ураде слабије од врлодобрих ђака. Додаје да факултети немају инструмент да направе корекцију, и да то може само држава.
- Једна од мера је веће улагање у образовање, питање је да ли слабо плаћени наставници могу да ураде нешто више - каже проф. Митровић. - Морају се повећати зараде, додатно едуковати наставници, увести модерна наставна средства која би заменила систем креда-табла...
Ни на другим факултетима, ако је судити по ранг-листама, вуковци се нису прославили. На Медицинском факултету у Београду најлошији вуковац освојио је 31 бод - из хемије свега 13, а биологије 18. "Колега" испред њега стекао је тек 32 бода - 16 из хемије и 15 из биологије... И они су током целог школовања из ова два предмета имали све петице.
На ФОН се пријавило 356 вуковаца, од којих је њих 29 освојило испод 30 поена или мање од половине укупног броја бодова. На овом факултету више од 50 бодова освојило је 234 кандидата, између 30 и 50 бодова освојило је 93 бруцоша. Иначе, нико од кандидата није освојио свих 100 поена.
Ни на одсеку за психологију Филозофског факултета, где је на једно место конкурисало шест матураната, нико од вуковаца није освојио свих 60 поена. Први на листи је из теста знања имао 27, а из теста опште информисаности 24 - укупно 51 бод, док је најлошији вуковац који је конкурисао на психологију освојио 24 поена из теста знања и 16 из теста опште информисаности.
Са овим проблемом сусреће се и Економски факултет, а декан проф. др Бранислав Боричић истиче да је због тога важан пријемни испит који је корективни фактор, разбија све поредрасуде о одликашима и показује право стање ствари.
