Исповест Јована (28) РАЗОЧАРАНОГ "америчким сном": У САД је ЦРНЧИО по 15 сати, ево колико је зарадио
За пет месеци рада, ниједан дан паузе
“Амерички сан” је и данас усидрен у мислима бројних Срба који верују да ће се у “обећаној земљи” од сиромаха лако и брзо претворити у богаташа. Због тога одлазе тамо, у потрази за бољим сутра, иако ни Американци више не верују у приче о “америчком сну”.
- Ваљда све у животу мораш да пробаш да би се уверио како је. Тако сам и ја морао да одем у Њујорк на пет месеци где сам све време радио у кетерингу као конобар. Иако ми је смена трајала 15 сати, а некад и дуже, зарађивао сам таман колико ми треба за живот. Ништа више од тога. Да не причам да сам до посла и од посла до куће путовао по два сата, па ми је за сан остајало јако мало времена – прича Јован (28).
За тих пет месеци, никада није имао паузу на послу. Каже да су запослени морали да се крију када су гладни и да стојећи узимају залогај по залогај.
– Радници се тамо смењују као на траци. Ко пита за паузу, лако може да добије отказ и да запосле следећег који стоји у реду. Страшно је на шта све пристајемо, само да би се рекло да живимо у Њујорку – огорчен је Јован.
МОМЧИЛО (23) ДОШАО ЈЕ ИЗ ЛЕСКОВЦА У БЕОГРАД: И за пар месеци успео оно што многи Београђани нису
Један од највећих проблема је и смештај. Већина Европљана живи у собама од 10 квадрата које обавезно деле са неким.
– То је посебно занимљиво. Знам људе који су се хвалили како живе на Менхетну, што у неку руку и јесте тачно. Али, “забораве” да кажу да на том Менхетну живе у некој минијатурној шупи и да је деле са Мексиканцем, Вијетнамцем, неким кога нису бирали, већ су га затекли ту. Да не говорим да су цене таквих шупа 800 долара. У Београду за тај новац можете изнајмити луксузан петособан стан у центру, са СПА елементима у њему.
Јован додаје да је у Њујорку најлакше отићи на све фенси догађаје. Довољно је само да упознате двоје људи који раде на улазу и већ сте у првим редовима на Фешн вику, на журкама са холивудским звездама и певачима.
– И онда се људи фотографишу на том истом Фешн вику и постављају фотке на Инстаграм, а десет минута после тога по џепу траже ситнину да би метроом могли да се врате кући. Што је најгоре, лако је изгубити се у свему томе. Много њих умисли да заиста живи “амерички сан”, па остају годинама тамо, конобаришу и робују газдама. И никада не напредују, јер су приче о наглом богаћењу и напредовању чиста лаж – објашњава.
АМБАСАДА ФРАНЦУСКЕ У СРБИЈИ ТРАЖИ БАШТОВАНА - ПЛАТА 750 ЕВРА: Ево који су услови и обавезе
Под притиском финансија и осећаја да сте роб на послу, већина се одаје пороцима.
- Ја не знам никога ко у Њујорку није почео да користи бар марихуану. У алкохолу и дрогама виде једини начин да се ослободе психичког притиска. А то је и најјефтинији начин за опуштање мозга – објашњава младић који је међу реткима који су пороцима одолели.
Иако многи по повратку у Србију доживе шок и само размишљају како да се врате тамо негде у иностранство, у Јовановом случају било је потпуно другачије.
– Тешко је објаснити, али кренете од ситница. Њујорк је леп и увек бих тамо отишао туристички, али то је најпрљавији град у ком сам био. Свакодневно кроз њега прође милион туриста и свако баца смеће около. Све је прескупо, од неукусне хране, до биоскопа – који је такође прљав. Мрзео сам што постоје класни маркети, они у којима купују сиромашни и они у којима купују богати. Наравно, ми сиромашни смо јели право смеће, генетски модификовано – присећа се Јован.
ДАО ОТКАЗ И ПОКРЕНУО СОПСТВЕНИ БИЗНИС: Матија нуди посао свима који хоће да раде
Занимљиво је и да је највећа пријатељства изградио са људима из небалканских земаља.
– Балканци су прилично чудни. Невероватно ми је да се и тамо, на другом континенту, све своди на то ко је Хрват, а ко Србин. Пре ће вам помоћи неко из Вијетнама, него са Балкана – прича Јован.
Само у Њујорку има довољно ресторана да наредне 54 године сваког дана будете гости на различитом месту. Или да у њему радите. Дакле, има посла за све: конобаре са искуством, почетнике без икаквог предзнања о угоститељству, туристе са и без дозволе за рад у Америци.
Уколико се упустите у ово, морате да знате да нећете постати директор тог ресторана, а нарочито нећете почети да се бавите својом струком после месец дана. Бајке ни у Америци више не пију воду. Што се “Велике јабуке” конкретно тиче, она ће пре бити кисела него слатка, и генетски модификована.
