Кад се може очекивати осетније повећање плата у Србији које би умањило негативни тренд одласка младих

Одлазак младих има вишеструке негативне ефекте на нашу државу, како економске тако и демографске. Одласком младих погоршава се просечна старост популације, много је мањи број становника у репродуктивној доби живота и дугорочно становништво постаје старије, нација одумире и прети тотално одумирање. Ми смо већ једна од најстаријих нација у свету и годишње се број становника смањи за око 40 хиљада. Са економског аспекта ситуација је можда још негативнија, јер одлазе они у које смо уложили много љубави, рада и труда да одрасту и постану радно способни, а поред тога уложили смо огроман новац у образовање, од јаслица до факултета, у њихову здравствену заштиту, у њихово васпитање, безбедност, у комплетан њихов развој. Сада кад су они порасли и када би требало да проведу свој радни век, наредних 40 година, у унапређењу нашег друштва они одлазе и не можемо их кривити због тога јер свет је одувек био једно велико село, а данас је још веће. Да ли одлазиш из Ивањице у Београд или Берлин исто је ниси кући па ниси кући, ниси кући са својом породицом, својим пријатељима и са онима које волиш. Да ли ћеш путовати мало дуже када се понекад будеш враћао кући да обиђеш оне који су ти драги мање је битно јер мораш да путујеш. Економски је погубно јер уместо да буде троје, четверо, па и петеро младих на једног пензионера тај број се смањује и систем постаје дугорочно неодржив.

Да није све тако црно говори чињеница да се број незапослених смањује, не само зато што људи одлазе из Србије, већ и зато што се повећава број запослених. Шта то у ствари значи и зашто је битно да се број незапослених смањи драстично. Пре 5 година незапосленост је била преко 25 процената, што значи да је било изузетно тешко наћи посао, небитно што нисте били захтевни приликом избора посла, једноставно посла није било довољно. Шта вам је преостајало друго него да посао пронађете негде другде, често ван граница наше земље. Данас је незапосленост око 12 процената и то представља онај моменат када желите да радите, можете да нађете неки посао, не у вашој струци, не посао који ви желите, не посао са добром платом, већ посао од кога можете да зарадите да преживите.

Незапосленост се континуирано смањује последњих 5 година из више разлога, свет је последњих година у економској експанзији, држава привлачи велики број страних инвеститора нудећи им одличне субвенције како би изабрали нашу земљу, а не неку у комшилуку, наши радници су одлазили у иностранство да раде јер су веће плате, а и због тога што није било довољно посла. Немачка нема довољно радника па је постаја отворенија, док на крају није одлучила да се максимално отвори за економске миграције и да дозволи да се од првог јануара следеће године радници масовно досељавају. Да ли ћемо ми успети да спречимо да наши грађани одлазе у богате и развијене земље, тешко. Да ли морамо да се потрудимо, морамо. Најбољи начин да то урадимо је да се потрудимо да се незапосленост смањи на испод 7 посто, за шта ће нам бити потребно још пар година овим темпом. Уколико велики број наших грађана следеће године оде да ради у Немачку, то ће значајно убрзати смањење стопе незапослености.

Шта то значи незапосленост мања од 7 посто. Незапосленост мања од 7 посто се сматра природном стопом незапослености, када има довољно посла за људе који желе да раде, када можете да нађете посао за који сте се школовали, када можете пристојно да зарађујете, када можете да нађете посао који волите да радите, када можете да бирате. Послодавац онда мора да се надмеће за вас, јер ви сте добри, ви радите вредно, ви вредите, ви постајете тражена роба, а не само још један радник. Постајете бољи у послу којим се бавите и повећавају вам плату, траже вас друге компаније јер се добар глас брзо шири, јер нема више толико добрих радника који немају посао, нема их уопште. Плате почињу да расту. Расту много брже него данас. Привреда постаје продуктивнија, не долазе више компаније које траже јефтину радну снагу, већ компаније којима је потребна квалификована радна снага. Компаније којима су потребни стручни људи који ће производити, али и иновирати производе и производни процес. Кина је некад била синоним за јефтину радну снагу, сви су селили производњу у Кину зато што тамо Кинези раде за џабе, данас није више тако. Данас многи одлазе у Кину како би зарадили, данас је кинески бруто домаћи производ (БДП) по глави становника 50 посто већи од српског.

Са незапосленошћу мањом од 7 посто можемо очекивати бржи раст плата, а самим тим и мањи одлив наших грађана у иностранство, пре свега младих. Да би се то остварило неопходно је исто оно што има свака земља која брзим кораком иде напред, а то је мир и политичка стабилност, јер нико неће да улаже у подручје које је нестабилно где прети да ће доћи до рата и политичке нестабилности. Неопходна нам је политичка воља, коју тренутно имамо, како би се обдржао мир и стабилност јер за то се вреди борити.