"Посао није ДОСТОЈАН ЧОВЕКА" Звонко открива због чега се НЕ ИСПЛАТИ бити КАМИОНЏИЈА у иностранству
На релацијама дугим неколико хиљада километра, док возе, једу и спавају у кабинама својих камиона, иако зараде више него што су имали код куће у Србији, посао возача камиона по Европи, није нимало лак.
Боранин Звонко Трифуновић на европским аутострадама, возећи цераду и хладњачу провео је нешто више од годину дана. Он каже да је то један од досаднијих послова и ономе ко није навикао да буде у возилу преко целог дана, не би препоручио да се бави овим занимањем.
- По мени је било боље возити хладњачу, јер је било занимљивих тура. Често сам ишао бродом за Грчку, па је било прилике и за одмор и мени је то пријало – започиње причу Трифуновић.
Звонко је као возач камиона прошао Немачку, Аустрију, Белгију, Француску, Холандију, Грчку, Италију, Шведску и Словенију. Зарађивао је око 2.000 евра, а најважније му је било - сачувати људско достојанство.
Србија гради бољу будућност за грађане! Ради се 1.000 километара НОВИХ ПРУГА: Инвестиција ПЕТ МИЛИЈАРДИ ЕВРА
РАСПИСАН КОНКУРС! Ако спадате у ову групу имате могућност да добијете 1,2 МИЛИОНА ДИНАРА једнократне помоћи
Цене прасетине и јагњетине НАГЛО СКАЧУ! Килограм и до 680 ДИНАРА!
- Ово није живот достојан човека - кажеон и додаје: Верујем да генерално већина одлази у иностранство да ово ради јер их је мука натерала. Да би зарадили више.
Тушираш се, каже, на бензинским пумпама, ту и веш опереш. Ништа није тешко радити, али је посао досадан, тврди.
- Кревети су нам били ок, али спаваш у малом скученом простору у кабини камиона. Лети ако ради клима, камион је укључен преко целе ноћи. Мораш да се навикнеш на брујање, неко не може да спава са тим. Ја сам се прилагодио, брујање хладњаче ме је подсећало на бродиће. Користио сам сваки слободан тренутак да прошетам, обиђем знаменитости земље у којој се налазим– прича Трифуновић.
Иако постоје бројни проблеми и перипетије око самог посла, оно што је nnjemu било најтеже јесте - самоћа. Како каже, удаљеност од породице га је највише оптерећивала.
- Време које се проведе у том камиону је неповратно. Дете нисам препознао колико је порастао, као да сам био одсутан годинама - каже овај камионџија.
Седиште фирме, према његовим речима, било је у Мађарској. По повратку кући морао је да оде тамо да заврши шта му је остало од папирологије.
- Тада сам се сусрео са групом људи, сви у еуфорији, срећни што крећу да возе и раде. И ја радостан, али из друго разлога - врачам се кући! Још не знају шта их чека - прича Звонко.
Што се самог пола тиче, наглашава да је по закону дозвољено да се вози три пута недељно по девет сати и два пута по 10. Радно време је 13 сати јер се рачуна и време потребно за истовар робе. У земљама ЕУ, прича нам, има забрана, рецимо суботом до три сата је дозвољена вожња, недељом не. Осим ако се вози нешто што је у режиму, као што сам је могао док је возио хладњачу. На граници се генерално не чека дуго.
- Када се иде у Швајцарску ту се чека, јер ту иде и царињене робе. На улазу у ту земљу се пријављује број пређених километара као и по изласку. Чека се некад на бугарско-румунској и грчко-бугарској граници. Бугари и Румуни могу да те зезају цео дан ако хоће, док им не даш неки динар, али ја им само кажем, "нема проблема, ја заиста немам ништа код себе", а мени дневница тече, па могу и 10 дана да седим на граници - искрен је Трифуновић.
Генерално, каже, нигде није имао проблем, али препричава једну ситуацију са румуским полицајцем: Казао ми како ме ухватио радар, на шта сам му ја одговорио да је то немогуће. Он ми је тада рекао: "Ајде дај неку пару да не пишем ништа". Погледао сам по кабини, имао сам нешто ситно по пет центи и то сам му дао. Кад је он погледао, само ми је убацио назад у кабину тај новац. Дешавају се и друге незгоде. Тако је једном два сата, на истовару робе, сакупљао кромпире јер су му се током вожње порушиле гајбе у камиону.
Један од већих проблема, истиче саговорник је паркирање. Дешавају се и кварови, али Трифуновић истиче да је најважнија добра комуникација са матичном фирмом и да се тако проблеми брзо решавају.
- Кад ми је једном пукла гума, пробао сам да је заменим, али нисам успео. Међутим, било који проблем да се деси, све се јавља у фирму и брзо долази сервисер. Ако се деси да те неко удари на путу возилом или обрнуто, попуњује се европски образац, сви камиони и фирме су осигурани и није ништа страшно, најбитније је да нико не страда - каже.
Некад из фирме врше притисак да мора да се стигне на одређену локацију, а највећи проблем је паркирање.
- Често се дешава да су сви паркинзи пуни, и не сме много да се прекорачи то прописано време вожње. То фирму не интересује и ти плаћаш казну која је око 500 евра. Онда треба упамтити где се отприлике налазе индустријске зоне, јер је ту било места за паркирање. Такође, недге је на ауто-путевима ограничење 60 км на сат, и о томе треба водити рачуна јер се дешава да се најлакше ту прекорачи мало брзина, а онда се плаћа казна- додаје Трифуновић.
Иако је скоро добио понуду од белгијске фирме да вози са зарадом од око 3.600 евра, он наглашава да не би поново кренуо на пут.
- Неколико пута сам цео свој живот премотао у глави. Сетио се свега. Имам добре понуде, али поново не бих ишао да возим камион – каже Трифуновић.
НИЧЕ НОВО ГРАДИТЕЉСКО ЧУДО: Кинези граде други НАЈДУЖИ МОСТ на свету (ФОТО/ВИДЕО)
Седам коридора у наредних пет година: Србија се све више гради! Цела земља повезана ауто-путевима!
СЈАЈНЕ ВЕСТИ ЗА ГРАЂАНЕ! Након повећања 1. јануара, следи НОВО ВРТОГЛАВО УВЕЋАЊЕ плата за МЕДИЦИНАРЕ
ШТА СВЕ САДРЖИ ПЛАН "СРБИЈА 2025" - 10 ставки које ће променити лице СРБИЈЕ (ФОТО/ВИДЕО)
ГРАЂАНИ, ЧУВАЈТЕ СЕ! Пензионера позвали на промоцију производа па га ОПЕЉЕШИЛИ: Ево шта је НАЈВЕЋА ОПАСНОСТ
