Српски пољопривредници купују земљу у Румунији јер је НЕНОРМАЛНО НИЖА него у Србији!
Војвођански пољопривредници и бизнисмени већ узели пар хиљада хектара
Хектар земље у Румунији кошта од 2.000 до 2.500 евра, док је цена истог у Бачкој од 15.000 до 20.000.
Ево како да зарадите 1.000 евра месечно! Није тешко и свако може да ради овај посао
ДНЕВНИЦА 2000 ДИНАРА! Али нико неће да ради, а ОВАЈ посао је у питању!
С обзиром на оволику разлику у цени, многи наши бизнисмени и пољопривредници, већином војвођански,почели су да купују пољопривредно земљиште које је заправо у Европској Унији.
Засад у Румунији где су, војвођански пољопривредници и бизнисмени већ узели пар хиљада хектара.
У куповини румунских њива предњачи газдинство из Нове Црње које је купило хиљаду хектара у Румунији.
- Земља је у Румунији од 2.000 до 2.500 евра по хектару. Продају се и јако велике парцеле, какве су код нас ретке. Интересовање наших ратара све је веће – казао је пољопривредник који је већ безецовао њиве у суседној земљи.
Рецимо, у близини молдавске границе нуди 6.000 хектара за мање од 2.500 евра по хектару. То земљиште је, како каже, веома квалитетно али наши пољопривредници мераче имања која су ближа Србији.
Пољопривредници сматрају да је закуп пољопривредног земљишта у Румунији много јефтинији него код нас и требало би искористити ту ситуацију.
Иначе, Румунија је омогућила продају пољопривредног земљишта страним држављанима 2014. године. Имала је мораторијум на оранице седам година по уласку у ЕУ.
Странци су до јануара 2014. године могли да купе земљиште само ако су у Румунији имали регистровану фирму, као што је код нас још увек случај. Највише обрадивог земљишта купили су Италијани, Немци, Данци, Енглези, Норвежани, Холанђани, Мађари, Либанци. Земљу су, према наводима румунских медија, куповали за 2.500 до 3.500 евра, а пре тога цене су биле чак и двоструко више.
Румунија је, уз Бугарску, земља Европске уније у којој је најизраженији проблем такозваног лендгребинга, односно отимања земље.
Реч је о настојању великих компанија да се домогну што више хектара плодних њива, што постаје озбиљан проблем у Европи, нарочито у њеним источним земљама.