Немци упозоравају грађане који летују у Хрватској! "Појавио се Меересротз"
Ова појава се данима шири Јадранском обалом.
Време је годишњих одмора, школски празници у Немачкој само што нису почели, а немачки медији већ упозоравају своје грађане на одмор у Хрватској. Овај пут тема нису цене већ тзв. “цветање мора”.
ПроСиебен тако јавља како се хрватском обалом Јадрана шири “смеђа слуз” која купаче може да спречи у купању у иначе тиркизној води.
– Заправо је реч о цветању мора, али се на друштвеним мрежама због своје слузаве конзистенције често описује и као Меересротз, јавља ПроСиебен
– Све више плажа у Хрватској окупирано је непожељном морском травом. Неки туристи јављају како је потрага за подручјем без алги била неуспешна. Тепих од алги је неугодан на кожи. Не помаже ни чињеница да је то у основи нормална природна појава, пише РТЛ.
Како такође преноси “ Инфоврсар ”, који и на немачком језику информише туристе, цветање мора је у већини случајева безопасан и неотрован, али може имати непријатан мирис, преноси Fenix.
Из Центра за истраживање мора на Институту Руђер Бошковић кажу да се ради о групи једностаничних алги које нису опасне нити отровне, али ради се о органском материјалу који се распада па настаје мирис. “Црвена плима” по ноћи може изазвати занимљив ефект светлуцања мора. Дакле, постоје један или два лепа аспекта неугодног феномена на плажи, јавља “Инфоврсар”.
Још 2023. године у медијима су се појавили извештаји о повећаном накупљању алги узрокованом климатским променама. Кариби су такође погођени, тамо су теписи од алги понекад чак видљиви из свемира.
Цветање мора
Реч је о природној појави која се последњих дана појавила широм Јадрана. Дошло је до наглог размножавања зелених алги, које се иначе јавља у пролеће или лети.
Према информацијама Завода за јавно здравство РХ, цветање мора јеприродна појава која се јавља при одређеним временским условима као што су промене температуре мора уз повећан унос храњивих соли које служе као храна за фитопланктон.
Први записи о цветању мора за Јадран датирају из 18. века, интензивније се појављују од 1988. године, а од 2000. године појављују се сваке године, подсећа Пословни дневник.
Извор: Србија Данас/Блиц
