Била сам ескорт дама. За једну ноћ сам зарађивала годишњу плату

Одрасла сам у Њукастлу. Цело своје детињство само сам желела да побегнем из сиромаштва у којем сам живела. Иако су ми професори у школи стално говорили како се кроз живот нећу провући само на изглед, ја сам стално гледала такмичења у лепоти и радила на свом изгледу. Тако сам само годину дана после напуштања школе ишла да повећам груди. Сама сам платила операцију новцем који сам зарадила радећи у трговини.

Пронашла сам агента па сам почела да позирам за часописе, календаре и слично. Успех ипак није дошао преко ноћи. Али, у својим раним двадесетим годинама сам већ била довољно позната, па сам се запутила у Лондон.

Тамо је била велика група девојака са севера Енглеске, а међу њима је била и Хедер Милс (бивша жена ПОла Мекартнија). Све смо бринуле једна о другој.

Друге девојке су се такође бавиле манекенством, али сам после неког времена приметила да би неке увече изашле напоље, а кући би се вратиле са гомилом новца. Како сам убрзо сазнала, тај су новац зарадиле радећи као ескорт даме. Касније су и мене представили својој "мадам", која је имала пуно богатих клијената.

Следећа ствар коју знам је да сам се нашла у авиону за Мадрид, где сам ишла да се сретнем са милијардером и трговцем оружјем Аднаном Кашогијем. Покупио ме је приватним авионом у којем је био велики шанк и округли кревет. Отишли смо на Канарска острва где је организовао раскошне забаве. Био је диван према мени и ништа ми се у вези с тим није чинило лошим или погрешним. Жалила сам девојке које су биле присиљене да продају тело за новац. Ово није било попут тога.

Желела сам то да радим јер сам видела добру прилику. Момци са којима сам се виђала на северу су знали да буду груби, а ови, међу којима је било пуно Арапа, третирали су ме као принцезу.

Ишли бисмо на вечере и забаве, а потом бисмо слали своје возаче да нас одведу на спа третман или у куповину где бисмо узимали скупе торбе, дијаманте или бунде. Некада би нас одвели на њихове јахте где бисмо биле данима. Ко би рекао не свему томе?

На крају би нам дали 10.000 фунти у омотници - толико је мој отац зарађивао годишње. Тако сам помогла мојој породици. Мајци сам купила кућу, а оцу стан. Баки и деди сам купила аутомобил.

Нико из моје породице није знао чиме се бавим. Браћа су ми касније пребацивала да све то нисам могла да зарадим само од манекенства. Родитељи су ме увек подржавали.

Увек сам се трудила да задржим за себе оно што се догађало иза затворених врата, а тако би и било да се Хедер Милс није удала за Пола Мекартнија.

Престала сам да будем ескорт дама када сам у 25. години у Монте Карлу упозналаТонија Пиџлија. Заљубили смо се једно у друго. Ускоро смо почели заједно да живимо у Лондону. Иако смо брзо добили ћерку Шантел, наша веза се распала. Растали смо се, па смо поново били заједно. Добили смо и другу ћерку. Три смо године опет били заједно, па смо се развели.

Развод је био грозан, па сам се морала поново да почнем да се бавим старим послом како бих финансирала судске трошкове.

Када се 2002. Хедер удала за Пола Мекартнија, новинари су почели да њушкају о њеној прошлости. Иако смо у то време одавно изгубиле контакт, позвала ме је како би ми рекла да уколико ништа не кажемо, све ће остати тајна.

Моје ћерке су тада имале 11 и девет година па сам одлучила да им кажем истину, пре него што је сазнају од неког другог. Села сам с њима и објаснила им да је њихова мајка некада имала момке који су јој давали поклоне и да постоји могућност да ће се у новинама појавити ружне приче о њој, али да их игноришу. Оне су ми тада одговориле питањем како то може бити истина када ме никада нису виделе с мушкарцем. То је истина, јер никада мушкарцима нисам дозволила да уђу у нашу кућу.

Четири године касније, у време када су се разводили Хедер и Пол, појавила се прича. Тада сам разговарала с новинарима. То ми је време било посебно тешко, јер су моје девојчице биле злостављане у школи, па смо се одселиле из Лондона на неко време, рекла је Дениз Хјуит за "Дејли мејл". 

ИСПОВЕСТ ЋЕРКЕ

И њена ћерка Шантел је, као и мајка, одувек желела да буде манекенка, али она за разлику од мајке није морала да пређе тежак пут, јер је ипак наследница богаташа Тонија Пиџлија.

- Када смо моја сестра и ја ишле у школу, свашта се причало о нашој мајци. Све док нам мајка није објаснила о чему се ради, ништа нисам разумела. Када сам имала две године, родитељи су се развели.

Иако је моја мајка од тада излазила са многим мушкарцима (била је и у вези с бившим љубавником принцезе Дајане, Џејмсом Хјуитом), до дана данашњег ни једног нисам видела - осим оца мог млађег брата.

- Наша мајка је увек била уз нас. Целог живота се борила како би нам пружила што бољи живот. Увек сам осећала да смо финансијски збринуте. У школи су нас звали "наследнице" и можда ми је то тада било пријатно, али сам временом схватила да сви морамо да имамо сврху у животу. Одлучила сам да идем мајчиним стопама и да се бавим манекенством, иако се отац противио - рекла је Шантел за "Дејли Мејл".

Дениз је, иначе, недавно дознала да болује од рака бубрега. Иако су јој доктори рекли да је у почетној фази и да је излечив, то је био велики ударац за Шантел.

- Она је јака жена. Њена болест показује само како је живот крхак - каже Chantelle.

Упркос свему, поручила је како је научила да не треба судити људима, поготово ако се узме у обзир прича која ју је пратила целог живота.

- Људи су некад мислили да је мој отац бољи родитељ јер долази из богате породице, а да је моја мајка лоша јер долази из сиромашне. То је било ускогрудо и узнемирујуће. Моја мајка је најбоља, и дошла сам до тачке где ме више није брига што други људи мисле. Увек ћу им говорити како је она сјајна – поручила је за крај лепа Шантел.