Чоколадна зависност! Зашто нам се више једе слатко од шаргарепе?
Истраживачи француског Националног центра за научно истраживање (ЦНРС) открили су зашто код неких особа, нарочито гојазних, храна богата мастима ствара зависност баш као и тешке дроге. У студији, објављеној у часопису "Молецулар Psychiatry", француски научници наводе да мозак заправо не разликује чоколадну торту од кокаина.
Наиме, триглицериди, масноће које уносимо храном, делују попут тешких дрога на мозак који није у стању да направи разлику између те две супстанце, јер оне директно утичу на исту област - део повезан са тумачењем задовољства и награде. Резултати истраживања указују на потребу бољег сагледавања узрока компулсивног понашања гојазних особа.
"Зашто смо у стању да устанемо ноћу да бисмо појели коцкицу чоколаде, али се никада не будимо због шаргарепе? Храна је биолошка потреба, али оброке најчешће доживљавамо као задовољство, а управо нас тај осећај тера да посежемо за храном", објашњавају француски научници.
"Понекад то постаје опасно: сваке године 2,8 милиона људи у свету умре од последица гојазности", истичу они, наводећи као главни узрок дисбаланс између унетих и потрошених калорија.
Ова патологија је, такође, резултат хемијског процеса у мозгу. Шећер и масноће су извор енергије за организам, али је мозгу, за функционисање, потребна само глукоза.
У делу мозга који је повезан са задовољством и награђивањем налази се ензим који разграђује триглицериде - који се налазе у намирницама богатим засићеним мастима као што су поједине врсте меса, сир или чоколада, а научници су покушали да објасне тај процес.
Тестирали су мишеве којима су директно у мозак убризгали триглицериде да би потом посматрали промене у њиховом понашању. Мишеви су деловали сито и били су мање мотивисани да активирају полугу како би добили неку посластицу. Њихова исхрана је била уравнотежена - јели су како намирнице богате масноћама тако и једноставнију храну.
Понашање мишева којима је поменути ензим био генетски елиминисан, било је обрнуто. Код њих триглицериди нису били разграђивани у мозгу, те су они показивали далеко већу мотивацију да дођу до посластице и чешће посезали за намирницама богатим масноћама. Што је излагање триглицеридама било дуже, то су мишеви били више лењи и халапљивији.
"Наши резултати по први пут показују да триглицериди могу да делују попут тешких дрога на мозак, по систему ''награђивања'', контролишући хедонистичку компоненту исхране", закључили су стручњаци ЦНРС-а.
