ОПРЕЗ: Лечење Хеликобактерије захтева посебан начин, а ево и зашто!

Код више од 50% светске популације Хелицобацтер pylori насељава слузокожу горњих делова дигестивног тракта, а око 80% инфицираних нема симптоме обољења. Инфекција је већа у земљама у развоју, док је нешто нижа у земљама Запада. 

Хелицобацтер pylori инфекција има огроман здравствени значај јер је узрочник гастритиса, чира дванаестопалачног црева и желуца, али и других обољења дигестивног тракта и ван њега. Откриће ове инфекције и IPP-a променило је парадигму лечења ацидопептичног оштећења дигестивног тракта. 

Међутим, ова инфекција има и јавноздравствени значај који се односи на значајно увећање трошкова за дијагностику и лечење, али и потенцирање резистенције на антибиотике који се користе у лечењу. 

До инфекције долази најчешће у раном детињству, али се она може ширити и орално-оралним или фекално-оралним путем. Инфекција може изазвати хроничну упалу слузокоже желуца и дванаестопалачног црева, омогућавајући желудачној киселини и пепсину да надјачају механизме који штите мукозне мембране. Последњи стадијум може бити карцином желуца.

Разноразна истраживања су показала да се Хеликобактерија не лечи код свих позитивних случајева, већ се препоруке лечења формирају на основу анализа терапијског ефекта, али и ширег друштевног значаја инфекције и лечења. 

Уколико се испостави да је тест на ову инфекцију позиитиван, лечење се препоручује: 

- пацијентима код којих је тренутни здравствени проблем узрокован гастритисом, чиром дванаестопалачног црева или желуца, диспепсијом,...

- особама код којих се бактерија појавила независно од осталих фактора у организму (стање после ресекције желуца где Хелицобацтер pylori повећава ризик од карцинома).

У медицини постоје више тестова, али су они класификовани на неинвазивне и инвазивне. У неинвазивне спадају: 1) тест на присуство антитела у крви; 2) тест на антиген у столици; 3) уреа издисајни тест. У пракси се највише користи уреа издисајни тест, док се тест на антиген у столици сматра најмање веродостојним, па се самим тим и избегава.

Инвазивни тест представља горњу флексибилну ендоскопију и биопсију слузокоже желуца. Инвазивност се односи на преглед флексибилним ендоскопом, а не на биопсију слузокоже. Први ерадикациони протокол који је спровео Бери Маршал, један од изумитеља Хеликобактерије, након намерне самоинфекције културом ове бактерије, подразумевао је примену соли бизмута и метронидазола. Савремена истраживања подразумевају да излечења од инфекције од најмање 80% успешности могу бити названа ерадикационим протоколом.  

Лечење неће допринети решавању постојећег здравственог проблема, ако га не узрокује или није доприносећи фактор у настанку проблема. С друге стране, нерационално лечење са собом носи све проблеме нерационалне употребе антибиотика. 

Антибиотска терапија може изазвати разне тегобе: надимање, мучнине, дијареју и остале потешкоће које и те како могу погоршати стање пацијента. Нерационално лечење инфекције доводи до смањења ефикасности антибиотске терапије због развоја резистенције. Ефикасност тростуке терапије за лечење се смањила у последњој деценији, примарно због стварања резистенције на "кларитромицин" (лек који лечи обољења респсираторног тракта, инфекције коже и меких ткива). 

У САД цена једног уреа издисајног теста износи 15 долара, што на 300 милиона грађана САД износи око 4,5 милијарди долара. У случају позитивног теста, код 30% пацијената ретестирање за потврду инфекције коштало би додатних 1,5 милијарди долара, бележи недељник "Недељно информативне новине". 

ПРИНЦИП - ПРВО ТЕСИРАЈ, ПА У СЛУЧАЈУ ПОЗИТИВНОСТИ ЛЕЧИ. Рационални принцип у дијагностици и лечењу формиран је на основу анализа трошкова лечења. Присуство Хеликобактерије се тестира и у случају позитивности, а она се лечи код пацијената код којих је тренутни здравствени проблем узрокован Хелицобацтер pylori, тачније особа код којих инфекција представља независни фактор ризика за поновну појаву истог или другог здравственог проблема.