ТИНЕЈЏЕРКА ИЗ ПРОВИНЦИЈЕ: Отац ми је бранио да излазим. У инат њему, нашла сам два дечка

Са 18 година сам била прилично дивља клинка. Дрмали су ме хормони као и сваку другу цуру, једино што сам ја имала отежавајућу околност: веома посесивног оца. 

Моје другарице су излазиле у град готово свако вече, враћале се пијане кући, већ су се увелико љубиле са момцима. Међутим, не и ја. Мени је било допуштено да излазим само средом (!), и то под условом да се вратим до 10 увече. Неколико пута се десило да дођем мало пре поноћи. Добијала сам такве батине, да ми је све звонило у глави. 

После годину дана таквог живота, све ми се смучило. А посебно дуга хаљина, коју сам обавезно морала да носим. Тако сам направила паклени план да напакостим свом оцу. И што је још важније, да нађем првог дечка. 

Била сам јако лепа девојка, тако да сам у старту имала предност над мојим вршњакињама. Потребно је било само да се мало организујем.

Оцу сам рекла да узимам допунске часове из математике и физике, што ми је давало додатних сат и по после школе. Био је јако поносан... Искористила сам неколико великих одмора да заведем првог дечка, једног симпатичног и стидљивог плавушана. Објаснила сам му моју ситуацију у кући, а он је све разумео. Поготово кад сам му дала да ми додирне груди и завуче руку у гаћице. 

Другог дечка сам нашла у кафићу у који сам излазила средом, на мој "слободан" дан. Поновило се исто из претходног пасуса, да се не понављам. 

Поделила сам их у "смене". Уторак, четвртак за првог, понедељак, среда и петак за другог момка. Смештала сам их у оних сат и по времена после школе, плус среда вече. Са првим сам пропушила, али сам невиност изгубила са другим, јер ми је био симпатичнији и доста старији од мене. 

Осим тога, почела сам да пијем и повремено сам пушила марихуану, која је стигла у наше мало место. Мој отац ништа није приметио. Да ме је повремено грлио, осетио би мирис пива и штошта другог. 

То је трајало добре три године, а да мој отац апсолутно ништа није посумњао! Хвалио се пред комшијама и родбином да само учим и да ме ниједан дечак још није додирнуо. Ха!

Лако ми је сад да причам о томе, у 30. години живота. Сада сам озбиљна жена и имам ћерку. Научићу је да живи слободно и да само пази на себе. Јер, ја сам живи доказ да забране и малтретирање не пале код свих девојака. У ствари, мислим да код већине изазивају контраефекат.