ЗБОГОМ БОЛОВИМА: Зашто добијамо камен у бубрегу и како да га се решимо?

Камен у бубрегу је данас скоро незаобилазни здравствени проблем који најчешће не проурокује велике компликације, али често изазива јаке болове. Већином је мали, а избацује се путем мокраће. Понекад се камен заглави у уретри (цев којом се урин одводи из бубрега) или бубрегу, па онда настају дуготрајни симптоми и проблеми, али исто тако може нестати у случају да пацијент конзумира прекомерну количину течности, како би камен нестао.

Он се формира у бурегу, уретри или мокраћној бешици. Величина камена се креће у распону од сићушних микроскопских кристала до оних величине кромпира. Бубрези филтрирају крв и уклањају вишак воде и отпадних једињења да би произвели урин. Урин се из бубрега одводи кроз уретру до мокраћне бешике, а затим се избацује из организма. Многе отпадне материје су растворене у урину, а оне понекад формирају сићушне кристале који се сједињују и формирају камен.

Када је реч о заступљености ове болести међу популацијом, око 12% мушкараца и око 7% жена у САД оболева од камена у бубрегу у неком периоду свог живота. У осталим земљама, статистика заступљености је слична овој, с тим што непрестано расте.

Свега 14% светског становништва има оваквих проблема. Камен се може појавити у било ком узрасту, али најчешће између 20. и 49. године, а лекари тврде да половина од пацијената које су добиле камен у бубрегу, добиће га бар још једном у животу. Истраживања су показала да мушкарци имају 3 пута веће шансе да добију камен у бурегу, него што је то случај код жена.

ФАКТОРИ КОЈИ УТИЧУ ДОБИЈАЊЕ КАМЕНА У БУБРЕГУ

-генетске предиспозиције

- исхрана, тачније превелики унос животињских беланчевина, соли, вештачких препарата калцијума, као и     недостатак витамина Б6

- смањен унос воде и дехидратација

- инфекција мокраћних канала

- урођене мане мокраћних путева

- деловања климатских фактора

- гојазност

ЛЕЧЕЊЕ

Оно најчешће зависи од величине и положаја камена, али је свакако је први циљ ублашавање болова, а за то су потребни јаки лекови и интравенске инфузије. Првенствено, саветују се прекомерне количине течности које ће помоћи да се камен избаци кроз мокраћу.

Камен већи од 10 милиметара ретко пролази кроз уринарни тракт и често је неопходна процедура за разбијање или вађење камена, а то се постиже кроз литотрипсију ударним таласима. Она се врши усмеравањем високо енергетског ударног таласа ка камену, а талас пролази кроз кожу и телесна ткива, ослобађајући енергију на површини камена. На тај начин, камен се разбија на делове који се лакше избацују. Важно је такође кориговати исхрану и увести физичку активност. Обогатите своју трпезу здравим намирницама, воћем и поврћем.

Статистике су показале да је у 95% случајева, камен успешно превентиран природним путем, а у свега 5% је било неопходно интервенисати медицинским путем.