Живот ваше вагине кроз 20-е, 30-е, 40-е...

Тим научника америчког Конгерса акушера и гинеколога (АГОГ) спровео је анкету која открива колико жене познају своју анатомију, а одговор је врло мало. Тим поводом, Конгерс је креирао свеобухватан водич кроз све интимне делове нашег организма. Стручњаци су одлучили да се посебно позабаве вагином.

У 20-им ГОДИНАМА - НОРМАЛНО СКУПЉАЊЕ

Пубертет је животна доб када ваши органи достижу величину одрасле особе. Она има облик цеви, који води до грлића материце, а зидови су јој еластични, састављени од мишићног ткива и имају многобројне наборе који јој омогућавају да се шири и тако прилагођава проласку детета за време порођаја. Како старимо, смањује се поткожно масно ткиво, па тако и наше гениталије.

У 30-ИМ ГОДИНАМА - ТАМНЕ СЕНКЕ

Сменом хормона која најчешће настаје након порођаја, манифестује се тамним нијансама вагиналног отвора и клиториса, али и нивоом растегљивости и до величине лубенице. Након шест недеља, вагина се смањује, али не до оне величине коју су жене имале у 20-им годинама, јер последице остају. Вагина се проширује за 1-2 цм. Како би то избегле, 32% женске популације се опредељује за царски рез, избегавајући додатно истежање свог интимног органа, али и ожиљке и боцкање које вас прати неколико година касније.

У 40-ИМ ГОДИНАМА - ОПУШТАЊЕ, БОЛ И ЦРВЕНИЛО

Иако јајници губе своје функције, жене и даље имају овулације и менструалне циклусе, који су знатно краћи али и нередовни. Жене плодност губе с почетком 6. деценије, иако се тело за оно припрема 10 година пре. Стабилност нашим репродуктивним органима пружају тетиве, мишићна ткива, а њихово старење може изазвати опуштање карличног појаса, цурење бешике пропраћено болом и тешкоћом "тамо доле".

Нижи ниво естрогена изазива на флору вагине, што може подстаћи проређивање и сушење вагиналних зидова, а они су праћени сврабом, пецкањем и црвенилом.