Косовка девојка: Од народне поезије, сликарства, вајарства до Милице Павловић и Бресквице

Млада певачица Анђела Игњатовић, познатија као Бресквица, доживела је масовну глорификацију након што је у јавност пласирала песму "Гнездо орлово" у којој су многи препознали позив на национално буђење, те борбу за Косово и Метохију.

Позната дама додатно је прикупила симпатије јавности након наступа на "Песми за Евровизију", где је била одевена у традиционалну одећу, допуњену анђеоским крилима. 

Косу певачице красио је цветни венац, а белу хаљина била је употпуњена етно појасом, који је саставни део наше народне ношње.

Додатну јачину дали су музичари који су иза певачице свирали традиционалне инструменте, те приказ орла на екранима, који је симбол Републике Србије.

Национално и верско код Милице Павловић и Бресквице

Међутим, Анђела није учинила ништа што њене колеге са естраде нису раније. 

Сам наступ за песму "Гнездо орлово" подсећа на перформанс Жељка Јоксимовића за нумеру "Лане моје", али наша прича иде у правцу коришћења верских и националних симбола у уметничке сврхе...

Спот Милице Павловић за нумеру "Црне Ноћи/Нови Балкан S&M" изазвао је масовне реакције пре три године.

Популарна певачица искористила је уметничку слободу да употреби религиозне и националне симболе у сврху свог новог видеа, а прва тумачења ишла су у правцу тога да Милица опонаша чувену статуу "Пијета" Микеланђела Буонаротија - приказ Богородице која пати над мртвим сином Исусом Христом.

Окидач је била изјава Павловићеве на друштвеној мрежи Инстаграм, у којој је себе описала као Косовку девојку 21. века. 

- Свака од нас је у исто време и светица и грешница и још много тога између те две крајности, а само од мушкарца зависи које наше лице ће упознати. Ово је моја верзија Косовке девојке 21. века. Она је симбол идеалне жене која остаје верна, лојална и одана уз свог мушкарца до самог краја. Али само онда кад је онај прави - написала је Милица у опису фотографије, на којој седи, а на њој се виде делови народне ношње - кецеља, јелек и појас, док је уместо опанака обула дубоке чизме од латекса са штиклом, на глави има круну, плашт, а између ногу јој лежи згодан мушкарац.

Поједини пратиоци су ово схватили као скрнављење српске историје, а певачица је доживела од стране јавности интензиван линч.

Мајка Србија или Косовка девојка 21. века

Милица се послужила религиозном и националном симболиком у руху новог времена, док је Бресквица, по писању медија, инспирацију пронашла на фрески "Српска мајка", која је настала по идеји сликара Михаила Миловановића, а налази се у Сечој Реци.

Наравно, реакција на две верзије Косовке девојке биле су опозитне, једна презир, а друга апсолутно обожавање...

Преплитање вере, националних обележја са уметношћу, али и естрадним деловањем, одувек је постојало и у свету и код нас, а бурне реакције су обавезне том приликом. 

Међутим, само презентовање диктирало је реакцију "патриота" и "бранитеља", а из те реакције јасно се осликава свест нашег друштва. 

Неретко поруке које се шаљу са тих страна да се "бранећи светиње" многи изгубе у својој мисији и залутају у безумну мржњу, која је потпуно супротна ономе у шта верују, чиме се диче и шта презентују.

Косовка девојка митска јунакиња која живи у уметности

Косовка девојка је централна фигура истоимене песме из косовског циклуса српских епских народних песама. 

У овој песми, она је млада девојка која, након Косовске битке, лута по бојном пољу, пружајући помоћ рањеним ратницима док тражи свог вереника, кума и девера, који су према народној песми Топлица Милан, Милош Обилић и Косанчић Иван. 

На крају, наилази на тешко рањеног витеза Павла Орловића, ког поји док јој он беседи да су сва тројица страдала у боју, а потом умире на њеним рукама. 

Песма "Косовка девојка" заједно са песмом "Смрт мајке Југовића" спада у најлепше косовске песме и ужива велику популарност међу српским народом као алегорија за бригу, помоћ и љубав према ближњима. 

Према народном предању, Косовка девојка била је Јелица, рођена сестра српског великаша Стевана Мусића, познатог као охол властелин који је господарио у месту Брвенику. 

Јелица је такође била сестричина српског кнеза Лазара, косовског мученика. 

Милан Топлица, побратим Милоша Обилића, био је заљубљен у њу. 

Прва слика Косовке девојке настала је 1879. године, дело Ферда Кикереца, инспирисан француским утицајем и тадашњом модом историјских тема које су подизале патриотски дух. 

Четрдесет година касније, Урош Предић је насликао познату слику Косовке девојке 1919. године (детаљније ОВДЕ).

Иван Мештровић створио је 1909. године мермерни рељеф као део вајарске декорације за Видовдански храм, који је требало да буде подигнут на Косову. 

Његова скулптура одликује се чврстим и стабилним облицима који делују монументално, асоцирајући на рељефима украшена поља на античким храмовима.