ПОТРЕСНО! Преживела сам АБОРТУС своје мајке, а није знала да сам се родила! Тек ме је чекао ПАКАО
Када будете прочитали њену животну причу, душа ће вам се "распасти".
Мелиса Оден је усвојена, а у тинејџерским данима је сазнала да је преживела побачај своје мајке, која је покушала да абортира са њом. Њену мајку је присилила бака да абортира, и то у замаклој трудноћи, што се сматрало великим ризиком.
Када се родила, Мелисино стање је одговарало развоју бебе од 31. недељу живота. Њена бака је све заташкала, тако да Мелисина мајка није ни знала да побачај није успео и да је њена беба преживела.
Инспирисана својом животном причом, Мелиса је написала књгу "Носила си ме: Мемоари једне ћерке". Она је данас активисткиња која се бори за живот нерођених беба, да је чак и основала организацију "Абортион Сурвиворс Network" (Мрежа људи који су преживели абортус).
Њену исповест, објављену на РедБоокмаг-у, преносимо вам у целости.
"Одрастајући у Сторм Лакеу, Иова, одувек сам знала да сам усвојена. Моја сестра, Теми, која је четири године старија од мене, такође. То је била норма у нашој кући. Било је то неверојатно одушевљење када је наша мајка, која је патила од хормоналне неравнотеже због које је имала потешкоћа са зачећем, открила да носи нашег брата непосредно пре мог седмог рођендана.
ЈОШ УВЕК ИМА ХУМАНИХ ЉУДИ МЕЂУ НАМА: Незамислива животна прича 4 сестре која нас је довела до суза
Темии ја биле смо типичне сестре, стално смо се свађале. Теком наших експлозивних аргумената, када сам имала 14 година, сазнала сам поражавајућу истину о свом рођењу.
"Мене су барем моји родитељи хтели!", блебнула је.
Нисам разумела зашто је мислила да су је њени биолошки родитељи желели више него мене. Рекла ми је да питам маму и тату.
Чекала сам да се врате с посла то вече. Кад сам питала, видела сам да је то нешто о чему не желе да причају. Требало им је дуго да ми кажу "Миси, твоја биолошка мајка направила је абортус док је била трудна с тобом, и ти си то преживела."
Моји родитељи ми нису планирали то рећи. Једини разлог зашто су то рекли мојој сестри је тај што је она била у средњој школи и остала је трудна.
После сам сазнала да је жена, која ме родила, била присиљена на абортус, а на то ју је натерала сопствена мајка. Провела је пет дана прикачена на дрип у болници, надајући се се да ћу умрети у матерници. Лекари су били шокирани када сам изашла жива.
Сестре су ме одмах изнеле из собе надајући се да ће ми спасити живот. Моја мајка, потпуно несвесна и опијена лековима није знала да сам се родила жива. Изашла је из болнице мислећи да је побачај био успешан. Лекари су мислили да ћу се цео живот борити са озбиљним поремећајима, али до пете године сам била здрава и то их је разуверило.
Када сам ушла у тинејџерске дане, оболела сам од булимије и окренула се сексу и алкохолу. Тако сам се једино носила са боли која ме је мучила. Моји усвојени родитељи то нису ни примећивали, добро сам се прикривала. Када сам отишла на факултет, нешто касније сам сазнала да је моја биолошка мајка завршила исти, а да је моја биолошка бака била професорка.
Када сам напунила 22. године почела сам тражити своје биолошке родитеље. Имала сам неке информације из папира о усвајању, али њихов идентитет остао је тајан. Случајно, преселила сам се у град где је моја мајка покушала да абортира, па ми је то отворило нове могућности да се детаљније удубим у анализу.
Сазнала сам да ми је отац умро, али исто и то да су се моји родитељи развели када су сазнали да ће добити мене. Мајку сам пронашла, али смо се прве три године дописивале и телефонирале. Када смо се коначно упознале, признала ми је да је цео живот живела у туги и да највише жали што није побегла од својих родитеља.
Ја сам сада захвална што имам обе мајке и што своју срећу могу поделити објављивањем животне приче у медијима".
