Емоционално преједање као болест 21. века

Оно означава склоност особе да узима храну као одговор на негативне емоције, при чему је одабрана храна углавном богата енергијом. Велики број студија показује да емоционално преједање доводи до повећања телесне тежине [1], пише дипломирани нутрициониста Андријана Симовић за Vitality.rs.

Шта су емоције и зашто су оне део нашег живота? Емоције се појављују као одговор на постојање околности које су релевантне за остваривање неког циља. Пример би био, ако рецимо добијете занимљив и добро плаћен посао, осетићете позитивне емоције као што су узбуђење и срећа. Супротно, ако сте се надали таквом послу, а не добијете га, вероватно ћете доживети негативне емоције као што су туга и разочарање. Емоције су, заправо, врло сложени феномени који укључују промене у три области: личном искуству, понашању и физиолошким променама (нпр. промене у откуцајима срца, крвном притиску, дисању, знојењу и гастроинтестиналном мотилитету). Због тога, емоције обављају бројне важне улоге у нашем свакодневном животу, као што је усмеравање наше пажње, утицај на доношење одлука и мотивисање наших поступака. У поређењу са емоцијама, расположења су често дуготрајнија и могу се јавити без експлицитних стимуланса [2]. У литератури о понашању у исхрани вођеном негативним емоцијама, термин „стрес” се често користи. Иако и стрес и емоције изазивају свеобухватне физиолошке одговоре на последичне појаве, стрес се претежно односи на нежељене емоционалне реакције, док емоција обухвата и позитивна и негативна афективна стања.

Зашто настаје емоцијално преједање

Ту долазимо до емоционалног преједања. Оно само по себи не представља поремећај у исхрани, већ га можемо назвати поремећај понашања у исхрани и оно може бити увод у поремећај у исхрани. Иако већина особа које имају поремећај понашања у исхрани не испуњавају све критеријуме како бисмо рекли да имају поремећај у исхрани, емоционално преједање захтева стручну помоћ пре свега нутриционисте, а у неким случајевима и психолога.

Емоционално преједање може настати због више разлога, од којих неки могу да потичу из околине. То може бити стрес на радном месту, финансијски, породични и здравствени проблеми, проблеми у вези или браку и други. Постоје наравно и унутрашњи разлози, једноставно неки од нас су склонији емоционалном преједању у односу на друге. Ти унутрашњи фактори могу бити алекситимија (немогућност идентификовања, обраде или изражавања емоција), дисрегулација емоција (немогућност регулације емоција) и други. Емоционална преједање је чест одговор који се аутоматски развија током времена, јер храна служи као одговор на постојање негативних емоција.

Негативне емоције заправо стварају осећај празнине или емоционалног вакуума који храна може привремено да „попуни“. Конзумација хране стимулише ослобађање допамина, неуротрансмитера који изазива осећај задовољства. Пошто је храна лако доступна, често се намеће као логичан избор како  бисмо се борили против негативних емоција и заборавили их бар на кратко време.

Овакав начин исхране, као што сам већ рекла, резултоваће калоријским суфицитом и тиме довести до повећања телесне тежине. Међутим, тај вишак килограма је, заправо, најмањи проблем. Кад је храна коју узимамо нутритивно сиромашна, а таква храна је углавном главни избор код емоционалног преједања, током неког времена може доћи и до недостатка појединих микронутријената који имају важну улогу у многим физиолошким процесима који се одигравају у нашем телу. Када дође до већих дефицита одређених витамина и минерала, наше здравље може бити озбиљно угрожено.

Шта можемо да урадимо

Један од највећих проблема код емоционалног преједања је прихватање чињенице да проблем постоји. У моменту кад особа схвати да је почела да храни емоције уместо тела, вероватно се већ месецима, а можда и годинама емоционално преједа.

Шта је то што можемо да урадимо како бисмо изашли на крај са емоционалним преједањем? Прво, можете да почнете да водите дневник емоција. Разумевање када сте почели да једете, какве су ваше емоције биле тада, околности догађаја могу бити кључне како бисте их разумели и променили. Такође, можете записати и да ли сте одмах почели да једете, после неколико минута или сте покушали да размишљате о нечему другом. Када будете разумели своје емоције због којих сте узели храну можете покушати са променама. Ако је узрок вашег преједања стрес, онда размислите о томе шта можете да учините како бисте се ослободили стреса. Уколико узимате храну јер вам је досадно, размислите шта можете да урадите да вам не би било досадно. Покушајте више ствари да би пронашли оно што вам највише одговара.

Моћан начин како можете себи да помогнете јесте физичка активност. Покрените се, почните да вежбате, трчите или само ходајте. Ако вежбање постане ваша дневна рутина много ћете се лакше изборити са емоционалним преједањем. Можете покушати и са разним начинима релаксације који треба да вам помогну да се ослободите или бар да смањите стрес коме сте изложени. Између осталог, физичка активност ће вам и у томе помоћи. Пробајте да регулишете свој апетит. Научите када је доста хране, направите распоред оброка током дана и немојте узимати храну између њих.

Коначно, увек је корисно да се потражите помоћ. Ми, нутриционисти, смо ту да вам помогнемо и пружимо подршку. Наш посао је да скренемо пажњу јавности на овај проблем, али и да вас едукујемо о правилним начинима исхране и како исхраном можемо спречити настанак разних болести. Често ће вам бити потребна помоћ и психолога који може да вам пружи психолошку подршку. Важно је да знате да нисте сами и да заједно можемо решити проблем емоционалног преједања.

[1] Konttinen, Х. (2020). Емотионал еатинг анд obesity ин адултс: the роле оф depression, слееп анд генес. Процеедингс оф the Нутритион Society, 79(3), 283-289.

[2] Gross, Ј. Ј., & Јазаиери, Х. (2014). Емотион, емотион регулатион, анд psychopathology: Ан affective сциенце перспецтиве. Цлиницал psychological сциенце, 2(4), 387-401.