ИЗНЕНАДИЋЕТЕ СЕ! Здравствене предности рибљег уља надмашиле су сва очекивања лекара!
Овај суплемент делује на велики број стања у организму.
Вековима су људи користили рибље уље, што орално, што топикално, како би третирали широк дијапазон ствари, од болова до рахитиса и гихта.
Популарност овог суплемента мењала се како су године пролазиле, као и његова примарна употреба. Ипак, у току претходних неколико деценија, хајп повезан са рибљим уљем је достигао, чини се, највиши ниво од када постоји. Према подацима Националног здравственог института у САД-у, у току 2012. године, најмање 18.8 милиона Американаца потрошило је укупно 1.3 милиона долара на рибље уље, што га ставља на треће место најкоришћенијих суплемената у овој држави. (Продаја се усталила на том нивоу око 2013. године.)
Савршено жито за јак имунитет: Овако ћете током поста ојачати организам до краја! (РЕЦЕПТ)
ЗА ЈАЧИ ИМУНИТЕТ: КОРА поморанџе је ПРЕПУНА ВИТАМИНА Ц, а ево како да је КОНЗУМИРАТЕ!
Данас га многи користе зато што верују да ће уопштено допринети здравственом стању њиховог срца, док други верују да рибље уље помаже здравље бубрега, костију и код повреда зглобова, али и да побољшава когнитивне функције и ментално здравље, као и велики број других стања. Ипак, да ли је рибље уље заиста тако добро за нас као што у то верују милиони Американаца? Ко би онда требало да га конзумира? ВИЦЕ је објавио истраживање и консултовао неколико експерата како би сазнали одговоре на ова питања.
Рибље уље је баш оно што и звучи да јесте: уље произведено од прерађене рибе, посебно од врста као што су харинга, лосос, инћуни и сардине. Ова уља су богата Омега-3 масним киселинама, посебно еикосапентеноичном киселином (ЕПА) и докосахексеноичном киселином (ДХА). Иако наша тела могу да претворе алфа-линолеичку киселину- другу врсту Омега-3 масне киселине која се може наћи у намирницама као што су канола уље, семенке бундеве и ораси - у ЕПА и ДХА, рибље уље је једно од најефикаснијих извора ове две Омега-3 масне киселине неопходне људском организму.
Омега-3 масне киселине “чине много ствари за наша тела”, објаснио је Стивен Копецки, кардиолог са Мајо Клинике. Тешко је сумирати шта тачно оне чине саме по себи, али слободно можемо рећи да је одржавање довољног нивоа ових киселина од виталне важности за наше функционисање уопште.
Модерна схватања повезана са бенефитима које рибље уље има на срчано здравље потиче из обзервационих истраживања спроведених на староседеоцима Гренленда у току 1970-их, када су открили да је њихова исхрана екстремно богата уљаним рибама и да ови људи у изузетно малим стопама пате од болести срца. У годинама које су уследиле, асоцијација Америчко Срце је рутински препоручивала људима да једу рибу најмање два пута недељно, између осталог, како би успорили пораст нивоа плака у артеријама, али и како би сниили крвни притисак, и генерално одржали своје срце здравим. Федерална администрација за лекове (ФДА) такође је одобрила неколико стриктно регулисаних медикамената на бази рибљег уља намењених за употребу код оних који имају повишене триглицериде (ону врсту масти коју треба контролисати).
Рибље уље, како каже Копецки, “тренутно заиста представља стандард у лечењу оних људи који пате од повишених триглицерида”, поред појачане физичке активности и смањења уноса угљених хидрата. Постоји неколико студија које указују на то да довољна доза квалитетног рибљег уља умањује ризике које са собом носи операција уградње бајпаса, бол у грудима, ризик од срчаног напада, можданог удара или наглих срчаних удара код људи који већ имају срчаних проблема. Са друге стране, превелика конзумација рибе - преко 45 грама дневно - заправо је повезана са вишим ризиком од можданог удара, како показује једна студија.
И док неколико студија указује на то да суплементи од рибљег уља могу помоћи здравим људима да се заштите од срчаних проблема барем мало, ови докази делују као релативно слаби и неконзистентни, тако да већина лекара као да не препоручује њихову конзумацију као поуздану превентивну здравствену методу.
Иако је неколико студија указало на то да редовни оброци богати рибом могу резултирати мањим губитком способности вида повезаног са старењем, као и да регуларна конзумација рибљег уља умањује ризик од обољенвања од катаракте, ова истраживања нису конклузивна и већ су оспоравана. Рибље уље је некада било регуларно преписивано како ви се лечио синдром сувог ока, и то на основу неколико студија, а Копецки каже да је тако било “све до пре три или четири године, када су мета-анализе показале да од ове врсте терапије не постоје јасни бенефити. Офтамолози овако нешто више не препоручују.
Копецки оклева да подржи било коју дерматолошку студију која указује на то да рибље уље умањује боре. Друге студије такође указују на то да рибље уље може помоћи код акни, екцема и псоријазе, али су и ова истраживања релативно ограничена и тешко да се може рећи да су конклузивна. Ипак, вредно је приметити да делују мање оспориво него остала истраживања која указују на бенефите рибљег уља.