Шта се сматра ВИСОКОМ ТЕМПЕРАТУРОМ, и у којим случајевима је ТРЕБА СКИДАТИ, а у којим НЕ?
Висока температура представља реакцију организма.
По најновијим стандардима, “нормалном” телесном температуром сматра се температура у опсегу од 36.2 до чак 37.5 степени. Температура често и варира током дана, а зависи и од активности – током вежбања, јела, конзумирања цигарете долази до пораста температуре.
Деца и жене су генерално топлије, посебно у трудноћи и током овулације. Треба узети у обзир и да температура зависи од места на коме се мери, и централно мерене вредности (ректално) су углавном прецизније, и више су за око 0.3 степена у односу на периферно мерену температуру (испод пазуха).
Када температура расте, организам се брани
Пораст телесне температуре изнад вредности од 37.3 степени у јутарњим, односно изнад 37.8 степени у вечерњим часовима, указује на неки патолошки процес у телу, најчешће инфекцију. Грозница, малаксалост, бол у мишићима су класични симптоми повишене температуре, али је управо то знак да наш организам ради управо оно што треба – бори се против инфекције. Веома високе температуре, изнад 40 степени, могу да доведу до и конфузије, претеране поспаности, иритабилности, па чак и конвулзија – епилептичних напада, али је овде неопходно нагласити да је у случајевима веома високе температуре неопходно обратити се лекару.
Температура је један од најчешћих разлога посета лекарима, поготово у педијатријској популацији. Родитељи су углавном уплашени и уверени да дете мора да има “нормалну” температуру, и често дају антипиретике – лекове за снижавање температуре, чак и када је температура минимално повишена.
ГОТОВО ЈЕ СА КОЗМЕТИЧКИМ САЛОНОМ - Ана Ћурчић признала да чека ПОТВРДУ од своје деце: Све испричала
НАГЛА МАЛАКСАЛОСТ и осећај ГЛАДИ указују на ОЗБИЉНО здравствено стање, поготово уколико је праћено ОВИМ!
Међутим, повишена температура није примарна болест и уколико вредности не прелазе 38.5 степени, није разлог за бригу, већ има важну улогу у имунолошком одговору организма на инфекцију, инфламацију или трауму.
Доказано је да благо повишена температура не доводи до погоршања болести нити до неуролошких компликација. Наравно, ово не важи када су у питању бебе млађе од 3 месеца, имунокомпромитовани пацијенти, као и код људи са другим удруженим симптомима који указују на озбиљније болести, и у тим случајевима је неопходно обратити се лекару.
Узроци
Узроци повишене температуре су бројни, и поред већ наведених инфективних узрока као што су вируси, бактерије и паразити, они могу бити и неинфективне природе: васкулитис, дубока венска тромбоза, обољења везивног ткива, карциноми и нежељени ефекти неких лекова.
А зашто уопште долази до пораста телесне температуре и шта је то терморегулација?
Температура организма је контролисана од стране хипоталамуса који се налази у мозгу. Присуство окидача који се назива пироген, изазива лучење супстанце, простагландина, који утиче на хипоталамус, а он даље активира процесе који подижу телесну температуру. Организам подиже температуру до “постављене границе” и кроз активно стварање и кроз повећано задржавање топлоте:
- Сужавање крвних судова на периферији тела доводи до смањеног губитка телесне топлоте
- Норадреналин доводи до повећаног стварања топлоте из браон масног ткива
- Мишићне контракције, односно дрхтање, убрзавају метаболизам и стварају топлоту
Наведени пирогени могу бити ендогеног (ствара их сам организам) или егзогеног порекла. Егзогени окидачи су најчешће микроби – нпр. токсини и делови ћелијског зида бактерија. Са друге стране, ендогене пирогене ствара сам организам као део имунолошког одговора. Моноцити, један од типова белих крвних зрнаца, луче цитокине који стимулишу хемијске процесе који доводе до пораста температуре. Моноцити су у случају инфекције стимулисани од стране егзогених пирогена и антитела, али могу бити и стимулисани и од стране унутрашњих фактора, као што је оштећење ткива у трауми, реуматоидном артритису, и слично.
Дакле, пораст телесне температуре је нормална реакција организма и део нормалног имунолошког одговора. И поставља се питање: Да ли је и када је неопходно лечити овај симптом?
Да ли је и како треба лечити?
Концепт “повишене температуре” је један од главних фокуса медицине вековима, и иако је наше знање о механизмима настајања, мерењу и лечењу еволуирало, сама пракса третирања температуре остаје контроверзна. Научници су подељени у две групе – оне који сматрају да свака температура треба да се снижава јер је “метаболичка штета” коју повишена температура прави већа од потенцијалне физиолошке користи, и са друге стране оне који верују да је повишена температура протективан адаптиван одговор организма и да је у већини случајева неопходан.
Повишена температура штити организам
Овај други приступ је у последње време све више подржан од стране све већег броја научних студија које потврђују чињеницу да је повишена температура заштитни механизам имунолошког система са вишеструким користима:
- Инхибира раст бактерија
- Олакшава имуним ћелијама да се крећу дуж зидова крвних судова током напада на микробе
- Изазива лучење специфичних протеина из белих крвних зрнаца који штите ћелије
- Појачава деловање антибиотика
Неки од контраверзнијих резултата студија сугеришу и да:
- Повишена телесна температура убрзава метаболизам што за последицу има разградњу мишића и других ткива. Иако функција овог процеса није довољно разјашњена, неки научници сматрају да је разградња мишића извор протеина, односно структурних елемената неопходних у опоравку других делова организма.
- Такође је доказано и да повишена телесна температура активира експресију гена који имају улогу у заштити ћелије.
- Типични симптоми повишене температуре су малаксалост, поспаност и губитак апетита. Иако звучи контрадикторно да губитак апетита може бити користан у болестима када се зна да је организму неопходна енергија да се опоравља, научници сматрају да рестрикција калоријског уноса промовише конзервацију енергетских залиха. Смањен унос хране такође изазива стрес-одговоре организма што смањује осетљивост ткива на оштећења током инфекције. Спавање је свакако додатни механизам чувања енергије. И на крају, малаксалост и поспаност доводе до социјалног повлачења, чиме се смањује могућност ширења инфекције.
- Неутрализација токсина излучених од стране самих микроба, као и токсичних супстанци које се стварају као последица оштећења ткива током инфекције
И на крају, шта треба да знамо?
Закључак је да уколико телесна температура не прелази 38,5 степени, и не постоје други озбиљнији симптоми, потпуно је безбедно сачекати са снижавањем температуре. Штавише, тиме се појачава природни имунолошки одговор организма и олакшава борба против инфекције.
Наравно, треба поновити и нагласити да овај савет не важи у следећим случајевима:
- Када је повишена температура последица неинфективног узрока, као што су инфламаторне болести, карцином и дубока венска тромбоза
- Код беба до три месеца старости
- Код имунокомпромитованих болесника код којих и благо повишена температура може бити симптом озбиљније болести
- И уколико температура траје дуже од три дана
