ВИТАМИНИ И ИСХРАНА: Њихов НЕДОСТАТАК доводи до разних ПОРЕМЕЋАЈА - Кључна је ПРАВИЛНА припрема намирница
Обратите пажњу.
Данас се о витаминима много говори као о важним састојцима хране иако они не служе ни као материјал за изградњу живих ћелија ни као енергетски извор. Њихов недостатак доводи до различитих поремећаја у организму. Витамини се налазе у храни у малим количинама, но ипак довољним да могу да испуне своју функцију у организму. Но, свака намирница не садржи и све потребне витамине и зато је неопходно да храна буде мешовита. Али и узимање мешовите хране може бити некорисно ако се с њом поступа немарно. Разни поступци при преради, кувању и конзервацији хране могу да униште витамине у њој.
КРАЉИЦА ЗАЧИНА У СВРХУ ЗДРАВЉА: Топла вода с куркумом ујутро чини чуда за ваш организам
И храна и ЛЕК! Три лиснате зелене намирнице КОЈЕ ЧУВАЈУ ЗДРАВЉЕ
Сваког дана поједите шаку бадема: Вашем телу десиће се ових 6 фантастичних ствари!
Познато је да се неки витамини липофилни, као што су витамини А, Д, Е и К, док се други хидросолубилни. Једни су отпорнији према топлоти и дужем стајању, док се други у овим условима уништавају. Тако, например, спанаћ, који обилује витамином Ц, већ код собне температуре губи половину од своје првобитне количине за 1 до 2 дана стајања.
Иако су наша сазнања о витаминима релативно новијег датума, ипак се данас са сигурношћу може рећи да су извесни витамини важни чиниоци у људској исхрани.
Све што вас је одувек занимало о витаминима, на једноставан начин објашњено је у Великом народном кувару Спасеније Пате Марковић чије је прво издање објављено далеке 1952. године.
Витамин А се налази у пуномасном млеку, рибљем уљу, маслацу, жуманцу, неким врстама поврћа и др. Минимална количина од 3 до 5 милиграма у свакодневној храни подмирује потребе организма за овим витамином. Ако се уноси у већим количинама, сакупља се као залиха у јетри и троши кад је организам у несташици.
Од практичног је значаја да се витамин А може загрејати и до 120°Ц, а да при томе не губи ништа од своје вредности. У исхрани деце витамин А је нарочито важан, јер недостатак тог витамина успорава раст, кожа и слузокожа показују смањену отпорност, те долази до честих инфекција. Сметње вида, које настају услед недостатка овог витамина, различито се одражавају. У лакшим случајевима наступа тзв. кокошије слепило (човек не види у мраку), док у тежим може доћи и до губитка вида.
Витамин Д назива се још и “антирахитични” витамин, јер је обољење настало услед недостатка тог витамина познато под именом рахитис. Оно се испољава закржљалошћу и омекшањем костију, услед чега настају тзв. "О" и "X" noge, и кривљење скелета. Видели смо већ раније да је за правилан развитак костију и зуба, уз калцијум и фосфор, неопходан и витамин Д, те је од велике важности да је у довољној количини заступљен у исхрани деце, трудница и дојиља. Уље морских риба нарочито обилује витамином Д, мада га има доста и у млеку, маслацу, жуманцу. Храна биљног порекла сиромашна је овим витамином.
Како се витамин Д ствара у кожи под дејством сунчевих зрака, најбољи начин да се избегне рахитис је и сунчање деце лети, а затим давање рибљег уља.
Витамин Ц је врло распрострањен у природи. Има га много у лимуну, наранџи, шипку и паприци. Месо, млеко и остале намирнице животињског порекла садрже га у малим количинама или га уопште не садрже. На високој температури и стајањем на ваздуху брзо пропада, те због тога треба намирнице које га садрже по могућности кувати што краће време и у поклопљеној посуди, како би што мање долазиле у додир са ваздухом. Најидеалније је спремати поврће на пари, јер се при кувању витамин Ц раствара у води и одстрањује заједно с њом. Човечији организам није у стању да нагомилава резерве витамина Ц, зато је потребно свакодневно га уносити са свежом храном. Дневне потребе крећу се око 50 до 100 милиграма.
Обољење које настаје усљед недостатка витамина Ц у храни назива се скорбут. Данас се јавља ређе него раније и у знатно блажем облику. Испољава се крварењем из десни, умором, крварењем по кожи и слузокожама. У раном детињству, недостатак витамина Ц неповољно утиче на формирање зуба.
Потребе за витамином Ц повећавају се у трудноћи, при дојењу, напорном раду и инфективним обољењима.
Витамини групе Б
Овој групи припада читав низ у води растворљивих витамина, веома отпроних на топлоту, од којих сваки има посебну улогу у телу. Обично се у природи налазе заједно, у намирницама биљног и животињског порекла. Основни извори су: житарице, љуска пиринча, пасуљ, грашак, пивски квасац, јетра, бубрези и бело месо. У мањим количинама садржи их жуманце, свеже млеко, кромпир и ораси. Треба напоменути да је бело брашно сиромашно витаминима Б групе, јер се највећи део витамина при преради губи.
Из ове групе значајни су витамини Б1, Б2, Б12, и тзв. PP (ПеПе) фактор.
Витамин Б1 је од значаја и за децу и за одрасле. Иако су дневне потребе организма за њим минималне око 2 милиграма недостатак витамина Б1 доводи до поремећаја у организму који се у озбиљним случајевима одражавају: слабошћу живаца, мишића, срца, појавом отока и преосетљивошћу. Обољење се назива бери-бери, и сусреће се често у Азији, у крајевима где је исхрана једнолична и оскудна витамином Б1. У лакшим случајевима јављају се замор, раздражљивост, губитак апетита, болови у екстремитетима, лупање срца. Код алкохоличара се, такође, могу јавити ови знаци успркос довољном узимању витамина Б1, јер је код њих слузокожа органа за пробаву оштећена, услед прекомерног уношења алкохола, те није у могућности искористити га.
Витамин Б1 има извесну улогу при разградњи угљених хидрата, те повећано уношење угљених хидрата увећава и потребе за овим витамином. Витамин Б1 не ствара залихе у организму, те је потребно свакодневно га уносити.
Витамин Б2 је веома распрострањен у природи. Дневне потребе организнма крећу се око 2 до 3 милиграма. Недостатак овог витамина испољава се стварањем пукотина и краста у угловима усана и очију. Око ушију, носа и уста јавља се ситно перутање коже, а на додирној линији слузокоже и коже усана, усне су црвеније. Није ретка појава свраба у очима, отицање очних капака и промена на језику.
Витамин Б12 има повољно дејство на лечење извесних врста малокрвности. Налази се углавном у месу и јетри. Дневне потребе износе око 1 милиграм.
PP (ПеПе) фактор (нијацин), такође, спада у групу витамина Б. Недостатак овог витамина изазива обољење познато под именом пелагра (мајасил), које је још и данас раширено у крајевима где се људи хране једноличном храном сиромашном овим витамином. Обољење се испољава у запаљењу коже (црвенило, пуцање, љуштење) и поремећајима у готово целом организму, а нарочито у органима за робаву. Ови поремећаји праћени су често упормим проливима. Јављају се и душевни поремећаји уз губитак воље.
PP фактор се налази у свим намирницама у којима се налазе и остали чланови Б групе, а дневне потребе зависе од врсте рада и крећу се од 12 до 20 милиграма.
Споменули смо већ да су витамини веома распрострањени у природи, али се ипак јавља њихов недостатак у људској исхрани, што има за последицу различита обољења. Обољења која настају због недовољног уношења витамина називају се хиповитаминозама, за разлику од авитаминоза које су карактерисане потпуним недостатком витамина.
