ЗАНЕМАРИВАЛА СИГНАЛЕ "ТИХОГ УБИЦЕ"! Наша водитељка тек након 10 ГОДИНА открила да има ДИЈАБЕТЕС!
Није могла да верује кад је чула...
ТВ лице и популарна радио водитељка Горица Нешовић је пре неколико година сазнала да има дијабетес...
Био је то шок за њу. Њена прича је доказ да је дијабетес, који погађа све већи број људи, прави тихи убица, јер га је открила тек 10 година пошто јој се појавио.
И ДАЉЕ СЕ ДИЖЕ БУРА ОКО ОВОГА: Да ли се сећате фотографије голог Дејвида Бекама?
СНЕЖНИ УТОРАК ДОНОСИ ЕМОТИВНЕ ДИЛЕМЕ: Многи ће се изненадити овим ДНЕВНИМ ХОРОСКОПОМ!
Не морате избацивати УГЉЕНЕ ХИДРАТЕ из исхране да би СМРШАЛИ: Ово је КВАЛИТЕТНА ЗАМЕНА за ШЕЋЕРЕ
Дијабетес, који нам из корена мења живот, обично се јавља као последица занемаривања здравља, као резултат савременог, брзог начина живота када немамо времена да се посветимо здравој исхрани и физичкој активности. То се десило и њој када је сазнала да има дијабетес, а живот јој се нагло променио поново, када је почела пандемија корона вируса.
Ево како изгледа живот једног дијабетичара, који спада у ризичну групу, у време короне. Њена прича многе може да упозори, да помогне да се са дијабетесом озбиљно ухвате у коштац, али и да провере своје здравље на време. Јер, Горица искрено признаје да је све што јој се дешава данак који плаћа због небриге о свом здрављу.
Нисам имала појма да сам болесна
− Када сам сазнала да имам дијабетес – био је то шок за мане! Мислила да то некако мораш да осетиш, да осетиш да нешто није у реду. На пример, да сам стално жедна, као што многи кажу да је то један од првих знакова за узбуну. Али ја нисам имала баш никакве симптоме. Баш ништа! Смршала сам нагло, то је тачно, али пре тога сам променила начин исхране. Медитеранска и ајурведа кухиња су ми се допале, кренула сам на јогу, хтела сам да доведем килажу у ред. Зато ми није било чудно што губим килограме.
А онда − шок!
− Е, одједном, ноге су ми ненормално отекле. Целе ноге. Немам појма шта се дешава... Наравно, кога друго да питам него лекара. Одем да видим шта је. Нормално, прво су ми извадили крв. И, увече, зову ме из лабораторије:
"Јавите се у болницу ОДМАХ! Вама је шећер скоро тридесет..."
− Мук. Шок. Нисам ни знала шта то тачно значи... Знала сам да је до седам нормална висина шећера... Е онда, искрено да вам кажем, не сећам се ничега више. Толико сам се уплашила. Толико сам била у шоку... Нисам имала појма шта да радим, шта се сада дешава, зашто толико високи шећер, како нисам осетила... Одакле?? Безброј питања у глави, безброј дилема, преслишавања... И, отишла сам на ендокринологију. Тамо су ми живот спасли. Буквално. Спасли су ме јер су ми променили поглед на живот. Тада сам схватила да смо сви примитивци, јер не идемо код доктора уопште! Сви мислимо: ма здрав сам, ништа ме не боли... Ни ја нисам ишла на редовне прегледе, признајем.
Не, Горице, ниси уморна само због година
Иако је имала неке симптоме, она их није доживљавала на тај начин, па је занемаривала чињеницу да нешто није у реду.
− Иначе, пре него што сам сазнала да имам дијабетес, осећала сам веома често да сам баш уморна... Али, наравно приписивала сам то годинама, послу, јер деценију и по устајем у четири сата ујутру. Тешко је надокнадити те сате сна... Али, када ми је докторка открила страшну истину да тако висок шећер у крви имам бар 10 година уназад... Да је он ту таворио, чучао и скривао се у мени – тек тада сам схватила зашто тај проклети дијабетес зову "тихи убица". Страх ме је обузео, али знала сам да сада треба да слушам лекаре.
Опоравак, лечење
− Лежала сам у болници две недеље. После те две недеље резултати су били много бољи, па још бољи. Организам се лепо опоравио, осећам се добро. Више нисам тако уморна. Али, молим вас: мерите шећер, одмах, сада! Научите из моје приче. Сада сам на инсулину, четири пута дневно инсулин, шест пута дневно мерим шећер у крви, мерим се на ваги једном дневно. Сви резултати су у границама нормалног. Водим дневник.
− Сат времена пре оброка и два сата после оброка, у дневник пишем висину шећера. Другачије се храним, јер храном може много да се помогне. Шећер одржавам на граници: пет, шест, седам... Добро је док је број једноцифрен. Радим све што су ми лекари рекли. Да ми је неко рекао пре 20 година да ћу самој себи да дајем инјекције. Али, и то постане нормално, ништа страшно. Ја сам послушан пацијент, јер је то једино што треба да радим: да волим мало више себе и да водим рачуна о здрављу. Кад нисам то раније радила.
