НИЈЕ ИСТО! Ево које су круцијалне РАЗЛИКЕ између ПОЛИЦИСТИЧНИХ ЈАЈНИКА и "ОБИЧНИХ" ЦИСТИ
Симптоми су периодични, зато добро водите рачуна, и редовно се прегледајте!
Синдром полицистичних јајника један је од најчешћих хормонских поремећаја код жена, а прати га појачана длакавост, акне, неплодност и нередован циклус.
По чему се овај синдром разликује од циста на јајницима те како се лече оба обољења објаснила је др. Ула Мартон специјалистица гинекологије и акушерства.
Ма какав црни петак, у Deichmannu попусти трају целе недеље!
МАСНА КОСА И МАЊАК ВРЕМЕНА? Направите фризуру за ДВА МИНУТА уз минималан труд (ВИДЕО)
Овако се БАКТЕРИЈЕ БРЗО ШИРЕ: Водите рачуна приликом ПРИПРЕМЕ МЕСА, ова ГРЕШКА може бити врло ОПАСНА
Колико је опасан синдром полицистичних јајника?
Главни симптоми синдрома полицистичних јајника су нерегуларност менструацијског циклуса с изостанцима менструалног крварења до чак пола године и дуже, слабија плодност - односно неплодност, те бројни козметски недостаци као што су појачана длакавост тела и лица, акне, себореја и појачано опадање косе.
Но, уз овај синдром вежу се и бројне могуће компликације које могу битно угрозити женино здравље током живота.
Позната је повећана учесталост повишеног крвног притиска односно кардиоваскуларних болести, развоја дијабетеса, рака глића матернице, јајника и дојке у односу на жене које не пате од овог поремећаја.
Узрок развоја полицистичних јајника није опште познат и разјашњен, али се сматра да велику улогу има генетски поремећај за поједине ензиме у метаболичким процесима у телу жене. Примећена је и велика повезаност са смањеном осетљивошћу на инсулин код појединих жена са синдромом полицистичних јајника.
Начини лечења
Терапија је разнолика и првенствено зависи од клиничке слике пацијента, а могућа су два решења.
Први је хируршко решавање било одстрањењем једног јајника, клинастом ресекцијом којом се одстрањује део ткива јајника или дрилингом јајника, а све с циљем успоставе редовног менструалног циклуса и спонтаног сношаја.
Конзервативно лечење подразумева упорабу хормонске контрацепције, антиандрогена или лекова за стимулацију овулације.
Само име - синдром полицистичних јајника - врло често збуњује жене. Синдром је добио име по изгледу јајника, који се чини "саћасто" као последица сталне стимулације јајних станица хормонима из хипофизе. Ултразвучно се ови јајници приказују као издуљене овоидне форме унутар чијег ткива се приказују бројни фоликули - јајне станице величине до 10 милиметара у пречнику.
Полицистично се не односи на цисте јајника већ на бројне јајне станице које су смештене унутар ткива јајника. Но, када се говори о туморима јајника најчешће се мисли на доброћудне цистичне структуре које настају унутар ткива јајника.
Цисте на јајницима
Тумори јајника чине врло разнолику скупину тумора по своме настанку и понашању, а у грубо их делимо у три категорије - доброћудне, злоћудне и туморе ниског злоћудног потенцијала.
Жене се током свог живота, најчешће током репродуктивног раздобља, сусрећу с једноставним функционалним - хормонским цистама које су условне блажом хормонском неравнотежом.
Постоје фоликуларне и лутеинске цисте које у самоме дијаметру могу досезати величину и до 10 центиметара. Оне највећим делом пролазе спонтано унутар 60 до 90 дана, а често настају током хормонских транзитивних раздобља, током адолесценције или перименопаузе када полако услед старења долази до неадекватне хормонске продукције.
Бројна стресна раздобља у животу жене могу довести до блаже хормонске неравнотеже која за последицу може имати стварање функционалних циста јајника.
Фоликуларна циста настаје услед изостанка овулације, док лутеинска циста настаје као последица изостанка инволуције жутог тела, које се формира по овулацији. Цисте јајника манифестују се најчешће изостанком менструалног крварења, нерегуларним крварењем или као надутост у малој зделици, праћено болом и осећајем нелагоде.
Уколико се ради о једностраним цистичним структурама мањим од 10 центиметара, оне се могу гинеколошким прегледом као и ултразвучном оценом надзирати до два месеца. Уколико се цисте не смањују и нема промена у њиховом изгледу увек се препоручује хируршко одстрањивање уз максималну поштеду остатног ткива јајника.
