Ево како држање дијета у раној младости може утицати на остатак вашег живота

Ако желите да се храните здраво и да водите рачуна о својим животним навикама, дијете су сјајан избор, па зато многи нутриционисти саветују како би са њима требало да се крене што пре. Наводи се пример средњег века када су многи осећали хроничне болове, хипертензију, дијабетес или се борили против срчаних обољења. То се дешавало због лоших прехрамбених навика и начина живота. (ОВДЕ сазнајте које су то дијете предвиђене за младе особе)

Подизање свести о држању дијета није баш за џабе, јер управо због неинформисаности (као што је било вековима пре) људи су и често обољевали. Поента је – што пре кренете, то боље по ваше здравље, јер ћете тако смањити ризик од обољења. Ваша исхрана мора бити базирана на што више сировог поврћа и воћа, а што мање масног меса и слаткиша. Не морате да их потпуно одстраните са дневног менија, али њхово конзумирање смањите на минимун. (Неке намирнице имају још здравији ефекат ако се комбинују, а којима је реч детаљније ОВДЕ)

Кардиолог Минеполис Института доктор Мајкл Мејдем анализирао је 2.500 мушкараца и жена старосне доби од 18 до 30 година који су 1985. одговарали на питања о навикама у исхрани, а затим им је тим лекара 2005. године радио скенер срца.

Испоставило се да они који су пре 30 година пазили шта су уносили у организам и јели до девет порција воћа и поврћа дневно, имали су 25 одсто мање шанси да се касније разболе, док они који су јели исте порције 4 пута дневно, имали су доста предиспозиција за срчаним и можданим ударом. (ОВДЕ сазнајте које су то најсмртоносније намирнице)

Овом студијом је доктор Мејдем показао колико је важно да са здравим навикама кренете што раније (детињство), како бисте сачували стање и функције својих органа.