Кајем се што сам пријавила полицији да сам силована

Седим у истражној соби и прстима прелазим преко хладног метала лисица које су окачене на столици. Покушавам да схватим шта полицијац који седи преко пута мене пита.

- Да ли си била девица? - пита ме – објасни ми, како то да си крварила ако ниси имала менструацију? Јес ли имала сексуално искуство пре овога?

Црвеним од стида, док размишљам како да одговорим. Пре него што сам проговорила, неко куца на врата и још један полицајац улази.

- Стигао је адвокат осумњичене.

Сам што нисам пала са столице. Да ли он то мене оптужује за нешто?

- Она је рекла да не жели адвоката- каже "мој" полицајац.

Опет тишина. Полицајац наставља испитивање.

- Ако сам добро разумео, ти се не сећаш како си остала без одеће? А шта си имала на себи?

Нисам починила никакав злочин. Имам 19 година. Управо покушавам да пријавим да су ме силовали у мом студентском дому.

Почело је невино. Моје другарице и ја смо отишле на журку и тамо сам упознала једног момка. Свидео ми се. Разменили смо бројеве телефона. Када ми је послао поруку да хоће да сврати у моју собу, прихватила сам. Нисам то раније радила, али овај момак ми је стварно пријао.

Сео је на мој кревет и ја поред њега. Пољубили смо се. 

А онда, као да је неко притиснуо прекидач у њему. Прибио ме је уз кревет и постао је насилан. Мислила сам да је неспоразум, па сам га одгурнула. Али, није било неспоразума. Зграбио је мој јастук и ставио га преко мог лица. Агресивно је гурнуо свој пенис у мене и осетила сам да сам закрварила. Знала сам да ми је живот у опасности. Престала сам да се одупирем.

Када је завршио са мучењем, само је изашао напоље. Толико сам била истраумирана, да нисам одмах позвала полицију. Само сам хтела да заборавим шта се догодило. Пријатељи су инсистирали да се обратим за помоћ. Отишла сам у болницу. Тада је постало још горе. 

У болници су ми рекли да ће полицајац ступити са мном у контакт за месец дана. Прошао је месец, а полиција се није јављала. Зато сам ангажовала адвокат, који је нашао човека задуженог за мој случај. Позвала сам га. Био је збуњен што га зовем, а онда ме је позвао на разговор.

Било ми је драго да је неко заинтересован за разговор и била сам спремна да помогнем како би мој силоватељ био оптужен за то зверство. Плашила сам се ужасно да ће ме поново потражити. Требало га је уклонити и сместити у затвор.

Када сам стигла у полицију, проследили су ме у истражну собу. Сада се враћамо на почетак. Убрзо ми је било јасно да полицији не пада на памет да ми помогне.

Полицајац ми је затим предложио да зовем силоватеља и да му кажем да сам трудна. Нисам могла да верујем. Треба да лажем о трудноћи и разговарам са идиотом! 

Онда је полицајац рекао да сам можда помешала груби секс са силовањем.

- Знаш, има мушкараца који само желе секс и више ти се никад не јаве – "објаснио" ми је.

Затим ми је показао резултате из болнице и они су показали да нисам силована. Знала сам да је то крај што се полиције тиче. Оптужница није подигнута. Човек који ме је силовао није ни позван на испитивање. "Истрага" се развукла на шест месеци. Мој адвокат ми је рекао да нема шансе да га осуде, јер сам га пустила у собу и зато што сам чекала два дана да пријавим злочин.

Када се присећам свега тога, криво ми је што сам се уопште обратила полицији. Да, пустила сам га у собу. Али, то му не даје за право да ме брутално силује. На крају замало да ме оптуже за клевету. 

Ово се догодило давно. Волела бих да могу да упозорим жене да постоје предатори пријатног изгледа, који су врло опасни. Колико је он још жена силовао у међувремену? Толико о "чувеној" америчкој полицији.