Шта је открио пре убиства? Мистерија ликвидације 'пуковника Перића', оперативца ДБ који је знао превише - убијен након састанка у кабинету Коштунице

Момир Гавриловић је убијен само неколико сати након што се састао са Војиславом Коштуницом, председником тадашње Савезне Републике Југославије. Убица је очигледно имао све потребне информације о Гавриловићу, јер га је сачекао испред зграде у којој је становао, у новобеоградској Улици Џона Кенедија број 15. Нападачи су га сачекали око 22 часа, испалили смртоносне хице и нестали у летњој ноћи. Опис убице био је врло штур, а полиција је имала само информацију да је нападач побегао у возилу са београдским таблицама.

И даље мистерија: Ко је и зашто убио Момира Гавриловића?

Некадашњи радник Државне безбедности, Момир Гавриловић, познат и под ратним псеудонимом пуковник Перић, убијен је пре 23 године, док се враћао са састанка са саветницима тадашњег председника СРЈ, Војислава Коштунице. Упркос дугогодишњој истрази, ни налогодавци злочина ни починиоци нису идентификовани, али је Гавриловићево убиство изазвало велике политичке турбуленције унутар ДОС-а, што је довело до бројних оптужби између кабинета Војислава Коштунице и Владе Србије.

Момир Гавриловић, познат и под надимцима Гавра и Моца, убијен је 3. августа 2001. године, око 22 часа, на паркингу испред зграде у улици Џона Кенедија у Новом Београду. На њега су пуцала највероватније два нападача из аутоматског пиштоља "шкорпион" калибра 7,65 милиметара, са пригушивачем. Према изјавама очевидаца, нападачи су побегли сивим "мерцедесом" београдских таблица, са почетним бројевима 444. Иако је полиција одмах блокирала цео крај, нису пронађени трагови који би довели до убица. Тек два дана касније, медији су открили идентитет жртве - бивши оперативац ДБ-а, Момир Гавриловић.

Састанак који је уздрмао јавност

Посебну пажњу јавности изазвала је информација да је Гавриловић неколико сати пре убиства био на састанку у кабинету Војислава Коштунице у згради СИВ-а. Тамо се састао са Радетом Булатовићем, тадашњим саветником за националну безбедност, Градимиром Налићем, саветником за људска права, и Љиљаном Недељковић, шефицом Коштуничиног кабинета.

Гавриловић је у Државној безбедности радио од 1979. до 1999. године, а током каријере био је ангажован на пословима у Сомбору, Урошевцу и Београдском центру РДБ-а. Иако су његови доприноси из периода рата у Републици Српској Крајини и источној Славонији остали прећутани у званичним саопштењима, наводи се да је у том периоду добио чин пуковника и био саветник за безбедност Милана Мартића.

Теорије о мотивима убиства

Мотиви за ликвидацију Момира Гавриловића и даље су предмет спекулација. Према једној теорији, Гавриловић је убијен због докумената која је предао сарадницима Војислава Коштунице, а која су наводно указивала на корупцију у тадашњој Влади Србије и Демократској странци. Друга теорија повезује његово убиство са информацијама које је поседовао о ликвидацији новинара Славка Ћурувије, што је наводно повезало поједине чланове кабинета Зорана Ђинђића са сурчинско-земунским кланом.

Владимир Беба Поповић, тадашњи шеф Бироа за комуникације Владе Србије, изјавио је да је Гавриловић био кључни сведок криминалних активности ДБ-а након 5. октобра 2000. године. Према његовим тврдњама, Гавриловић је био позван на састанак у кабинет, што је, како је Поповић инсинуирао, могло бити део завере која је резултирала његовом смрћу.

Непотврђене оптужбе и политичке игре

Убиство Гавриловића постало је повод за политичке обрачуне између ДСС-а и ДС-а, док су медији свакодневно извештавали о међусобним оптужбама политичких лидера. Љиљана Буха, бивша супруга Љубише Бухе Чумета, тврдила је да је Гавриловића убио Драган Николић Теча, сарадник "земунског клана". Међутим, те тврдње нису поткрепљене доказима, а тужилаштво је одбацило те оптужбе.

У јавности су се појавили и наводи да је Гавриловић учествовао у криминалним активностима, попут уцена и рекетирања, али се касније испоставило да су ти подаци пласирани како би дискредитовали његову личност.

Мистерија без одговора

Након напуштања ДБ-а 1999. године, Гавриловић се бавио приватним пословима, не остављајући за собом никакву документацију која би могла расветлити његов рад или последње састанке. Разговори које је водио у Коштуничином кабинету остали су тајна, а истински мотиви његовог убиства и даље су непознати. Гавриловићево убиство остаје једна од најмистериознијих ликвидација у новијој српској историји, обавијена велом политичких интрига и неодговорених питања.